Klimatski uslovi i ove godine ozbiljno su ugrozili proizvodnju kukuruza u Srbiji.
Zbog ekstremnih suša i visokih temperatura, prosečan prinos mogao bi biti jedva tri tone po hektaru, dok na nekim njivama biljke nisu ni formirale klip, ostale su niske, zakržljale i potpuno jalove.
Prema rečima dr Gorana Bekavca iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ovo je peta uzastopna godina sa nepovoljnim uslovima za uzgoj kukuruza.
Posebno teške bile su 2021. i 2022. zbog suše, 2023. zbog oluja, a 2024. je obeležila toplotna kupola - dugotrajan period ekstremne vrućine.
Jun 2025. bio je izuzetno kritičan: na osam lokacija u zemlji nije pala ni kap kiše, a kukuruzu je u tom periodu ključno oko 90 litara padavina po kvadratnom metru.
Posledice su vidljive širom zemlje - iska stabla, nepotpuno razvijeni klipovi, loša oplodnja i velike štete od štetočina. Na nekim parcelama u Vojvodini usevi su uništeni još u julu jer nisu bili ni za silažu.
Bekavac upozorava i na mogući porast mikotoksina u zrnu, posebno aflatoksina, zbog stresa kojem su biljke bile izložene.
Prilagoditi se ili trpeti posledice
U Institutu već godinama rade na razvoju hibrida tolerantnih na sušu i klimatske ekstreme. Osnovan je i Centar izuzetnih vrednosti "Climate Crops", koji se bavi razvojem sorti otpornijih na promene klime. Ipak, nijedna biljka ne može da preživi bez vode - zato je ključno uvesti mere koje racionalizuju upotrebu resursa i poboljšaju otpornost useva.
Bekavac naglašava da nema brzih rešenja - nužno je prilagoditi tehnologiju proizvodnje i usvojiti hibride otporne na promene.
Nažalost, kako kaže, poljoprivrednici često ostaju vezani za zastarele prakse, poput spaljivanja žetvenih ostataka, što dodatno narušava kvalitet zemljišta.
Navodnjavanje - neophodnost, ali i izazov
Navodnjavanje na preko 800.000 hektara pod kukuruzom zahtevalo bi ogromna ulaganja u infrastrukturu, mehanizaciju i vodne resurse. Uz to, mora se voditi računa o dugoročnim posledicama po zemljište, koje je neobnovljiv resurs.
Spaljivanje biljnih ostataka i zanemarivanje đubrenja dodatno urušavaju plodnost i strukturu zemljišta.
Dok prinosi sve više zavise od vremenskih prilika, jedini odgovor su savremena agrotehnika, kvalitetan sortiment i odgovoran odnos prema zemljištu. U suprotnom, loše godine će postati pravilo, a ne izuzetak.
(M.A./EUpravo zato/novosti.rs)
