Srbija sve ozbiljnije ulazi u razvoj strategije za korišćenje vodonika kao energenta budućnosti, sa posebnim fokusom na takozvani zeleni vodonik, koji se dobija elektrolizom vode uz pomoć obnovljivih izvora energije.
Kako objašnjava Aleksandar Latinović iz Klastera za razvoj vodoničnih projekata, ključna prednost ovog energenta je mogućnost dugoročnog skladištenja energije, što je trenutno jedan od najvećih izazova kada su u pitanju solarna i vetroenergija.
Naime, vodonik postaje posebno važan u periodima kada postoji višak proizvedene električne energije, što je čest slučaj tokom proleća i leta.
Tada se taj višak može pretvoriti u vodonik, koji se kasnije koristi u zimskim mesecima kada dolazi do manjka energije. Na taj način omogućava se balansiranje energetskog sistema tokom cele godine.
U Srbiji je već pokrenuta i konkretna inicijativa.
Naime, planira se izgradnja prvog pilot-postrojenja za proizvodnju vodonika u Institutu za nuklearne nauke "Vinča", uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i evropskih fondova.
Ovaj projekat treba da posluži kao testna platforma za primenu novih tehnologija, ali i kao centar za edukaciju stručnjaka.
Iako je vodonik odavno poznat, njegova šira primena u energetici tek dobija na značaju, zbog čega je neophodno prilagoditi i zakonski okvir.
Trenutni propisi u Srbiji tretiraju vodonik isključivo kao tehnički gas, pa će u narednom periodu biti potrebno jasno definisati njegovu ulogu kao energenta, posebno kada je reč o razlikovanju "zelenog" i vodonika proizvedenog iz fosilnih goriva.
Kada je reč o saobraćaju, vodonik se izdvaja kao jedno od retkih održivih rešenja za teški transport i velike udaljenosti.
Za razliku od baterija, koje su nepraktične zbog mase i dugog vremena punjenja, vodonik nudi efikasniju alternativu, posebno u kamionskom i pomorskom transportu, gde elektrifikacija još uvek ima ozbiljna ograničenja.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
