Uvođenje taksi na izvoz celokupne električne energije iz regiona (Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika - CBAM) na evropsko tržište dovelo je do neizvesnosti na tržištu i smanjenog interesovanja partnera iz EU za kupovinu te energije, uključujući i onu iz obnovljivih izvora, što je imalo za posledicu pad izvoza uprkos povećanoj proizvodnji hidroelektrana. Uz to, postojeća pravila CBAM-a mogla bi da ugroze povezivanje elektroenergetskog tržišta Zapadnog Balkana sa EU.
Ovo se navodi u pismu koje je crnogorski ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović u ime predstavnika Zapadnog Balkana (Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, KiM) uputio poslanicima Odbora za industriju, istraživanje i energetiku Evropskog parlamenta, u kome se traži izmena Uredbe (EU) 2023/956 u pogledu pravila o električnoj energiji kao CBAM robi.
Crna Gora je jedna od država na koju se od 1. januara 2026. primenjuju pravila Evropske unije (EU), to jest Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika - Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) što u praksi znači - ko u EU izvozi struju dobijenu iz uglja i sa mnogo zagađenja, plaćaće dodatnu taksu na izvoz određenih proizvoda sa visokim emisijama ugljen-dioksida, pa će takav izvoz automatski biti skuplji nego do sada.
"Obraćamo Vam se u vezi sa tekućim međuinstitucionalnim pregovorima o izmeni Uredbe (EU) 2023/956, posebno u pogledu pravila o električnoj energiji kao CBAM robi. U regionu Zapadnog Balkana već godinama aktivno radimo na usklađivanju našeg domaćeg zakonodavstva u oblasti električne energije, obnovljivih izvora energije i klimatske akcije sa pravnom tekovinom EU. Ovo usklađivanje je u velikoj meri odraženo i u uslovima definisanim u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan. Kao rezultat toga, naše zemlje su značajno napredovale u prenošenju pravila Unije u oblasti električne energije, što je ključni korak ka spajanju tržišta. Pozitivna verifikacija prenosa od strane Komisije značiće da su naše vlade i nacionalni parlamenti uradili svoj deo posla i dostigli tačku bez povratka ka integraciji sa tržištima električne energije EU", navodi Šahmanović u pismu u koje su "Vijesti" imale uvid.
CBAM je ušao u svoju definitivnu fazu 1. januara 2026. godine i uveo, kako je naveo ministar, dodatnu naknadu na svu električnu energiju koja potiče iz regiona, bez obzira na izvor proizvodnje.
"To je dovelo do neizvesnosti na našim tržištima električne energije, i kao rezultat toga primetili smo nedostatak interesovanja partnera iz EU da kupuju električnu energiju, uključujući i onu iz obnovljivih izvora, od naših proizvođača, koja je bila obilna i čista zbog povećane proizvodnje hidroelektrana usled sezonskih padavina. Iako su principi i ciljevi politike CBAM-a u pogledu olakšavanja tranzicije ka energetskim sistemima sa visokim udelom obnovljivih izvora energije, kao i integracije trećih zemalja u tržište električne energije Unije radi doprinosa sigurnosti snabdevanja, pohvalni, zabrinuti smo da cilj, posebno onaj koji se odnosi na spajanje tržišta, možda neće biti ostvariv sa trenutnim odredbama Uredbe", naveo je Šahmanović.
On je dodao da kao zemlje kandidati, u potpunosti prepoznaju i podržavaju energetske i klimatske ambicije EU, te kroz pregovore o pristupanju i programe EU poput Reformskih agendi postepeno rade na pravovremenom ispunjavanju obaveza.
Jasan raspored neophodnih reformi u procesu pristupanja obezbeđuje regulatornu sigurnost i predvidljivost, što je ključno za uspešnu pripremu naših društava i ekonomija da prihvate promene. CBAM, međutim, uvodi strože uslove i kraće rokove, te se takođe čini da blokira naše napore za uspešno spajanje tržišta električne energije. Stoga smatramo da bi ograničena, ali ciljano usmerena dorada izmena koje je Evropska komisija predložila u decembru 2025. godine bila korisna i za CBAM deklarante i za Zapadni Balkan, te bi pomogla da se obezbedi da relevantne politike i ciljevi Unije u oblastima pristupanja, integracije energetskog tržišta i klime budu primenjeni na međusobno podržavajući način.
EPCG zbog CBAM-a već u gubitku 13 miliona
Elektroprivreda je zbog primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) u prva tri meseca imala umanjene prihode za 13 miliona prilikom izvoza struje.
"Kako EPCG nije direktni uvoznik u EU, uticaj se manifestuje kroz cene električne energije na tržištima koja su deo carinskog područja Unije. U periodu od januara do marta 2026. godine, zbog povoljne hidrologije i izražene prodaje, vrednost te prodaje umanjena je oko 13 mil EUR zbog CBAM-a", naveli su iz kompanije nedavno za "Vijesti".
Na pitanje da li uvođenje CBAM-a i povećanje troškova za EPCG može uticati na povećavanje cena električne energije za potrošače u Crnoj Gori, iz EPCG su odgovorili da "trenutno nemaju informacije o mogućem povećanju cena za potrošače, ali će nastaviti da prate razvoj situacije i teže minimizaciji uticaja".
(EUpravo zato/Vijesti)
