Novim pravilima Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM) proširuje se lista na 180 proizvoda i uvode strože mere za primenu, navedeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
"Evropska komisija je 17. decembra 2025. objavila nacrt izmena CBAM uredbe radi proširenja na dodatne proizvode koji sadrže visok procenat čelika i aluminijuma", navodi se.
Te izmene tek treba da prođu kroz redovnu zakonodavnu proceduru pre nego što budu usvojene, a predviđeno je da njihova primena počne od 1. januara 2028. godine.
Iako je cilj CBAM-a da spreči "curenje" ugljenika, njegova primena povećava troškove proizvodnje za proizvođače u EU koji koriste materijale koji su predmet CBAM oporezivanja (čelik i aluminijum).
Kako se navodi, da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema - motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), zatim vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj i šine.
Reč je, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94 odsto), dok se svega šest odsto od tih proizvoda koristi u domaćinstvima.
I dok EU CBAM vidi kao meru klimatske politike, trgovinski partneri ne misle tako.
MAT ističe da je usled prigovora domaćih kompanija, Evropska komisija predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama.
Ukoliko EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a.
Finansiranje će obezbediti države članice i to 25 odsto prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.
Kako bi olakšala poslovanje domaćih kompanija, Evropska komisija je predvidela pojednostavljenje procedura, kao i novi pravni osnov za pregovarane mere olakšavanja trgovine, poput uzajamnog priznavanja akreditovanih verifikacionih tela i ekvivalentnih sistema određivanja cena ugljenika.
Novim izmenama predviđeni su stroži zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenja Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba.
Evropska komisija može da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane i u tim situacijama može koristiti podrazumevane vrednosti za određenu zemlju.
Pored toga, Evropska komisija i nadležni organ mogu da traže dokaz od ovlašćenog CBAM deklaranta da je uvezena roba proizvedena u prijavljenom postrojenju i u prijavljenom periodu proizvodnje.
U računanje CBAM obaveza uključuje se čelični i aluminijumski otpad iz proizvodnog procesa čime se obezbeđuje pravično određivanje cene ugljenika za robu proizvedenu u EU i za robu iz uvoza.
Kompanije koje žele da izvoze na EU tržište više ne mogu da se oslanjaju na delimičnu obradu, reklasifikaciju proizvoda ili ograničene podatke o emisijama kako bi umanjile izloženost CBAM-u.
Posmatrano sa optimističnije strane, ove smernice mogu doprineti da se u Srbiji na sistemskom nivou uvedu rešenja u skladu sa cirkularnom ekonomijom i zaštitom životne sredine.
Prema nekim procenama prihodi po osnovu CBAM do 2030. godine bi mogli da dostignu oko 2,1 milijarde evra, kako se obuhvat proizvoda i sektora bude širio, a obaveze plaćanja budu rasle.
Istovremeno, mnogi trgovinski partneri EU su izrazili zabrinutost zbog implikacija CBAM-a na globalnu trgovinu i CBAM vide kao protekcionističku meru.
U strukturi ukupnog uvoza robe u EU, CBAM roba čini oko četiri odsto, a samo gvožđe i čelik čine čak 66 odsto ukupne vrednosti robe na koju se primenjuje CBAM, a dalje slede aluminijum sa učešćem od 24 odsto, veštačka đubriva sa pet odsto, električna energija sa tri odsto, dok cement ima učešće od svega jedan odsto.
Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, EU je najviše gvožđa i čelika uvozila iz Indije (3,9 milijarde evra), a slede Južna Koreja, Turska i Kina sa oko 3,5 milijarde evra, svaka ponaosob i Velika Britanija sa oko 3,2 milijarde evra.
Kada je reč o uvozu proizvoda od gvožđa, Kina kako je navela, drži neprikosnoveno prvo mesto sa preko 12 milijardi evra, a slede Turska, V. Britanija, SAD i Indija, dok je Srbija 2024. godine u EU izvezla gvožđa u vrednosti od oko 558 miliona i proizvoda od gvožđa u vrednosti od 429 miliona evra.
Od 1. januara 2026. godine, počela je puna primena Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM).
Kompanije u EU koje uvoze robu u sektorima obuhvaćenim mehanizmom (gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik) moraće da kupe odgovarajuće sertifikate za ugrađene emisije koji se obračunavaju na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS).
(EUpravo zato/Makroekonomske analize i trendovi)
