Snabdevanje naftom Srbiju i okolne zemlje dodatno otežava i nizak vodostaj Dunava koji zaustavlja barže. U momentima kada tržište potresa globalna energetska kriza, ovo je još jedan udarac, a nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić istakao je da rafinerija u Pančevu ostaje ključ stabilnosti domaćeg snabdevanja jer pokriva najmanje 80 odsto potreba tržišta, dok problem predstavlja 20 do 30 odsto derivata koji se uvoze.
U ovom delu Evrope, Dunav je ključna saobraćajnica za brodski transport ne samo derivata, već i svih ostalih vrsta robe, ali velike vrućine i klimatske promene su učinile svoje.
"U ovom momentu kad je vodostaj jako nizak, dolazi do problema zato što barže ne mogu da se tovare u punom obimu. Znači, brodari moraju da tovare manje količine derivata u barže kako bi uopšte mogli da plove", objasnio je Kojčić za RTS.
Ali, sa druge strane to predstavlja novi problem, jer manje količine po brodu znače skuplji transport, dok je jedina alternativa u ovom trenutku železnički saobraćaj, koji je i najskuplji, a takođe obezbeđuje veoma male količine.
Operativne rezerve kao prva mera
Kao prvu meru intervencije Kojčić je naveo operativne rezerve na pumpama. Svaka kompanija koja se bavi prometom nafte i naftnih derivata po zakonu je u obavezi da ima te rezerve za određen broj dana.
"Znači, one su u vlasništvu kompanije. Kompanija ne sme da ih koristi bez odobrenja ministarstva i one se čuvaju baš za ovakve situacije kao prva mera intervencije da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja tržišta", rekao je Kojčić i istakao da više nije problem samo zatvorenost Ormuskog moreuza, već i otežana plovidva Crvenim morem, koje je bilo veza za snabdevanje iz Saudijske Arabije:
"Sve to dovodi do toga da se na globalnom tržištu dešavaju poremećaji. Svi žele da obezbede dovoljne količine i sirove nafte i derivata za sebe".
Cena kotacije raste brže od cene sirove nafte
Kotacije gotovih derivata rastu brže od cene sirove nafte zbog povećane potražnje i smanjene ponude, objasnio je Kojčić.
"Vi na današnji dan kupujete sirovu naftu koja će za mesec ili dva stići u rafineriju na preradu. Nafta koja danas košta 96 dolara za barel za referentnu sirovu naftu tipa brent, ona za mesec, mesec i po dana ulazi u preradu i tad će se odraziti na cenu kotacije", rekao je Kojčić i dodao da u momentu povećane potražnje, tržište diktira cenu gotovih proizvoda – dizela, benzina i kerozina.
Tankeri se vraćaju zbog rizika
I dok je Ormuz i dalje blokiran, traga se za alternativama, međutim, sada se zakomplikovala situacija i kod moreuza Bab el Mandeb, na ulazu u Crveno more, a pojedini tankeri su rešili da se vrate.
"Sad je on u velikoj opasnosti. Čak je juče došlo da su pet tankera sa sirovom naftom se vratilo. Nisu želeli da prolaze jednostavno zbog rizika", rekao je Kojčić.
Brodarske kompanije nude i po šest mesečnih plata mornarima za prolazak kroz Ormuz ili Bab el Mandeb, ali ostaje pitanje da li su osiguravajuće kuće spremne da osiguraju te brodove, što sve poskupljuje transport i utiče na cenu nafte.
EPS: Snabdevanje strujom stabilno uprkos niskom vodostaju Dunava
Nizak vodostaj Dunava ne utiče samo na transport naftnih derivata i plovidbu, već i na rad hidroelektrana "Đerdap 1" i "Đerdap 2", a iako je jasno da će ova sezona proizvodnje struje biti veoma loša, iz EPS-a navode da nema razloga za strah i brigu.
"Uprkos tome što su svi revitalizovani agregati u hidroelektrani 'Đerdap 1' potpuno pogonski spremni i koriste svaku kap Dunava da je pretvore u energiju, proizvodnja struje na Dunavu i 2026. godine, prema trenutnoj situaciji, biće jedna od najlošijih u istoriji", naveli su iz EPS-a i dodali da su trenutni dotoci Dunava upola manji u odnosu na prosečne:
"To značajno utiče na proizvodnju električne energije, pa tako poslednjih dana HE 'Đerdap 1' dnevno u elektroenergetski sistem isporučuje nešto više od 5.000 MWh, što je inače trećina prosečne dnevne proizvodnje. Važno je istaći da je završena revitalizacija reverzibilne hidroelektrane 'Bajina Bašta' doprinela da se izazovna situacija prevaziđe uz minimalne finansijske efekte i uz obezbeđivanje energije na tržištu u jeftinim, solarnim satima".
Nizak vodostaj Dunava utiče na rad sistema za hlađenje u termoelektranama u Kostolcu, zbog čega je smanjena njihova proizvodnja, ali kako su istakli, razloga za brigu nema.
(EUpravo zato/RTS)