"Novi toplotni talas se već formira nad Atlantikom. Prema prognozama, u Portugalu i na jugu Španije temperature će ove nedelje dostići 43 °C. Francuska i zemlje Beneluksa pripremaju se za novi toplotni udar, dok se delovi centralne Azije već prže na temperaturama iznad 40 °C", dramatično je upozorio regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, dr Hans Henri P. Kluge.
Zbog ove hitne i ozbiljne situacije, on je sazvao vanredni sastanak na kojem su učestvovali predstavnici 41 države članice, Evropske komisije i civilnih udruženja.
Kako navodi Kluge, prisustvo više od 130 učesnika je jasan znak da države ekstremne vrućine konačno počinju da tretiraju kao vanrednu krizu po javno zdravlje, a ne samo kao običnu vremensku prognozu.
Pitanje je bilo direktno: šta smo naučili iz dosadašnjih toplotnih talasa i da li smo spremni za ono što tek dolazi?
Planovi spasavaju živote od ekstremnih vrućina, ali ih pola Evrope uopšte nema
"Odgovori država pokazali su stvaran napredak, ali i propuste koje jednostavno ne možemo da priuštimo. Nacionalni akcioni planovi za odbranu od vrućine doslovno spasavaju živote. Zemlje koje ih imaju reagovale su brzo i koordinisano", istakao je Kluge, navodeći primere Italije koja praćenjem smrtnosti u 45 gradova dobija podatke u realnom vremenu, Španije koja sarađuje sa medijima oko komunikacije rizika, te Austrije, Belgije i Francuske koje su uspešno rasteretile zdravstveni sistem.
Međutim, Kluge je upozorio na poražavajuću činjenicu i najveći propust u celoj priči.
"Najalarmantniji propust je to što ni polovina zemalja evropske regije uopšte nema nacionalni akcioni plan za zaštitu zdravlja od ekstremnih vrućina. Mnogi ljudi i dalje uopšte ne prepoznaju da su lično ugroženi, čak i kada se aktivira crveni alarm. Države su prijavile da im nedostaje klimatizovanih javnih skloništa, a poseban problem je spora birokratija, u nekim zemljama proglašenje toplotnog talasa kasni zbog proceduralnih razloga, što ozbiljno usporava reakciju zdravstvenih službi", naveo je direktor SZO.
"Ekstremna vrućina je bezbednosna pretnja, a ne problem jednog sektora"
Kluge naglašava da širom Evrope domovi za starije, beskućnici i socijalno izolovani građani i dalje redovno ostaju van dometa pomoći, i da zdravstvena infrastruktura mora postati otpornija na klimatske promene. Ipak, napominje da je sastanak pokazao i jedan važan pozitivan pomak. Države su konačno počele da povezuju službe za vanredne situacije, urbaniste i ministarstva zdravlja i životne sredine.
Ta koordinacija unutar vlada, izgrađena oko zajedničkog priznanja da je ekstremna vrućina pretnja zdravstvenoj bezbednosti, a ne problem samo jednog sektora, jedna je od najvažnijih promena koje smo videli.
"SZO će sada prikupiti sve lekcije i staviti ih na raspolaganje za sve 53 države članice, a spremni smo da pružimo i direktnu tehničku podršku svima koji žele da ojačaju svoje sisteme", naveo je Kluge.
"Sada radimo na dva fronta: moramo hitno da popravimo ono što je zakazalo proteklih nedelja pre nego što stigne novi toplotni talas, ali i da izgradimo zdravstvene sisteme koji su dugoročno spremni za ekstremne vrućine", zaključio je.
(EUpravo zato/Index.hr)
