Rat između Rusije i Ukrajine koji traje od 2022. godine imao je razorne posledice ne samo po Ukrajinu, već i po evropsku ekonomiju i energetsku bezbednost. Evropska unija se nakon početka sukoba suočila sa ozbiljnim izazovom: kako da smanji zavisnost od ruskih energenata, a istovremeno obezbedi stabilno snabdevanje energijom za građane i privredu. Kao odgovor na tu krizu nastao je program REPowerEU, jedan od najvažnijih energetskih planova EU u poslednjim godinama.
Na neformalnom sastanku lidera država članica održanom u Versaju u martu 2022. godine doneta je politička odluka da se Evropska unija postepeno oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, nafte i uglja. Evropska komisija je potom 18. maja iste godine predstavila plan REPowerEU, koji je zamišljen kao sveobuhvatna strategija za transformaciju energetskog sistema EU.
Suština ovog plana je trostruka: smanjenje potrošnje energije, ubrzana proizvodnja čiste energije i diversifikacija izvora snabdevanja. Objašnjeno, EU želi istovremeno da troši manje fosilnih goriva, da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i da obezbedi nove dobavljače energenata kako bi se smanjio geopolitički rizik.
REPowerEU je tesno povezan sa širim klimatskim ciljevima Evropske unije. Plan se nadovezuje na paket mera "Fit for 55", koji predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, kao i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine u okviru Evropskog zelenog dogovora. Na taj način energetska bezbednost i borba protiv klimatskih promena postaju deo iste strategije.
Zavisi od članica
Sprovođenje REPowerEU plana u velikoj meri zavisi od država članica. One su dobile zadatak da u svoje nacionalne planove oporavka i otpornosti uključe posebna poglavlja posvećena ovom programu. Ta poglavlja predviđaju konkretne reforme i investicije koje treba da pomognu smanjenju potrošnje energije, ubrzanju razvoja obnovljivih izvora i diverzifikaciji energetskih dobavljača.
U praksi to podrazumeva niz mera. Jedan deo ulaganja usmeren je na unapređenje energetske infrastrukture i gasnih terminala, uključujući kapacitete za tečni prirodni gas, kako bi se obezbedili alternativni izvori snabdevanja. Veliki akcenat stavljen je i na energetsku efikasnost zgrada, dekarbonizaciju industrije i povećanje proizvodnje obnovljive energije. Plan takođe predviđa razvoj tržišta obnovljivog vodonika i biomethana, kao i ulaganja u skladištenje električne energije.
Posebna pažnja posvećena je modernizaciji energetskih mreža i boljem povezivanju evropskih elektroenergetskih i gasnih sistema, kako bi energija mogla efikasnije da se prenosi između država. Istovremeno se promoviše razvoj transporta bez emisija, uključujući ulaganja u železničku infrastrukturu i sisteme koji smanjuju potrošnju energije.
Finansiranje REPowerEU plana oslanja se pre svega na Instrument za oporavak i otpornost, centralni deo evropskog paketa NextGenerationEU. Najveći deo sredstava dolazi iz neiskorišćenih zajmova tog fonda, koji iznose oko 225 milijardi evra, navodi se na sajtu Saveta Evropske unije. Pored toga, deo bespovratnih sredstava obezbeđuje se iz Inovacionog fonda i prihoda od trgovine emisijama ugljenika u okviru sistema ETS. Države članice mogu takođe da preusmere deo sredstava iz drugih evropskih fondova, uključujući fondove kohezije i rezervu za prilagođavanje posledicama Bregzita.
Rezultati plana su već vidljivi
Mere uvedene u okviru REPowerEU pomogle su da se izbegnu ozbiljne nestašice energije u Evropi i da se stabilizuje snabdevanje tokom energetske krize. Istovremeno su ubrzana ulaganja u obnovljive izvore energije, uvedena su pravila o obaveznim rezervama gasa i pokrenuti mehanizmi zajedničke kupovine gasa na nivou EU.
Jedan od najvažnijih efekata plana je značajno smanjenje zavisnosti od ruskih energenata. Udeo ruskog gasa u ukupnom uvozu EU pao je sa oko 45 odsto u 2021. godini na približno 13 odsto u 2025. godini. Uvoz ruskog uglja potpuno je zabranjen, dok je udeo ruske nafte smanjen sa oko 27 odsto na manje od tri procenta.
Evropska komisija je u maju 2025. godine predstavila i dodatnu mapu puta koja predviđa potpuni prestanak uvoza ruskog gasa. Nova regulativa, o kojoj su se Evropski parlament i Savet EU privremeno dogovorili krajem 2025. godine, a koja je formalno usvojena početkom 2026, uvodi postepenu zabranu i za gas iz gasovoda i za tečni prirodni gas iz Rusije. Prema planu, potpuna zabrana LNG-a stupiće na snagu do kraja 2026. godine, dok će uvoz ruskog gasa gasovodima biti potpuno ukinut do jeseni 2027.
Na taj način REPowerEU predstavlja ključni deo evropske strategije za energetsku bezbednost i zelenu tranziciju. Cilj plana nije samo da se Evropa oslobodi zavisnosti od jednog dobavljača, već i da izgradi otporniji, održiviji i klimatski neutralan energetski sistem u narednim decenijama.
(EUpravo zato)
