Španski ribari u Galiciji upozoravaju na "katastrofalan" pad broja školjki, pri čemu se naglašava da su neki fondovi opali i do 90 odsto u poslednjih nekoliko godina.
Galicija je glavni izvor školjki u Evropi i, posle Kine, najveći svetski proizvođač dagnji, koje se uzgajaju u ušćima reka.
Međutim, podaci objavljeni ovog meseca na jednom ribolovačkom sajtu otkrivaju alarmantan pad broja školjki koje se sakupljaju ručno tokom oseke, kao i dagnji koje se uzgajaju na užadima obešenim o drvene splavove poznate kao "bateas", prenosi Gardijan.
U 2023. godini broj tzv. koklji je opao za 80 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, dok su neke vrste školjki zabeležile pad od 78 procenata.
Proizvodnja dagnji prošle godine bila je najniža u poslednjih 25 godina, smanjivši se sa 250.000 tona u 2021. na 178.000 tona.
Marija del Karmen Besada Meis, predsednica Udruženja ribara San Martinjo u Ria de Arusa, jednom od glavnih izvora školjki u regionu, veruje da iza toga stoje klimatske promene, delimično zbog nedavnih obilnih kiša koje su smanjile salinitet ušća reka. Tokom poslednje dve godine, količina padavina je bila znatno iznad proseka.
"Ali nemamo dovoljno konkretnih dokaza, i želeli bismo da neko dođe i sprovede odgovarajuće istraživanje kako bismo znali šta stoji iza ovoga i šta možemo da uradimo povodom toga", rekla je Besada Meis.
"Mi smo mariskeros (sakupljači školjki) i ne znamo koje je rešenje, zbog čega su nam potrebni naučnici da nam pomognu. Vlasti moraju da obezbede sredstva za ovo istraživanje", dodala je.
Međutim, drugi faktor koji doprinosi padu fondova je zagađenje, napomenula je Marta Martin-Boregon, odgovorna za okeane u španskom ogranku organizacije Grinpis, koja opisuje najnovije podatke kao "katastrofalne".
"Najveći uzrok je zagađenje otpadom koji se ispušta u vodu, kako iz poljoprivrede tako i iz fabrika, poput konzervi za ribu", objasnila je.
Planovi za ponovno otvaranje obližnjeg rudnika bakra Turo-Pino mogli bi da stvore još više otpada, dok se veliki otpor pruža predlogu za izgradnju ogromne fabrike celuloze u regionu, koja bi, prema Grinpisu, trošila 46.000 kubnih metara vode dnevno, što je ekvivalent potrošnji cele okolne pokrajine Lugo.
Galicijsko vodovodno preduzeće navodi da se otpad u more ispušta više od 2.000 puta godišnje, od čega 10 odsto premašuje zakonske granice toksičnosti.
Iako Martin-Boregon ističe hitnu potrebu za čišćenjem ušća reka, slaže se da je ključni faktor klimatska kriza.
"Vode ušća su obično hladne, a struje donose mnogo hranljivih materija. Sa zagrevanjem mora, postoje vrste školjki koje ne mogu da prežive u toplijoj vodi. To je posebno slučaj s dagnjama, i kako temperature rastu, industrija školjki se približava kolapsu", navela je.
Drugi faktor koji smanjuje salinitet, pored obilnih kiša, jeste otvaranje brana tokom oseke, što plavi ušća slatkom vodom i izaziva masovno uginuće školjki.
Toplije vode takođe privlače invazivne vrste, posebno plave rakove, poreklom iz zapadnog Atlantika i Meksičkog zaliva, koji su proždrljivi potrošači lokalnih vrsta, poput paukolikih zglavkara koji imaju visoku tržišnu vrednost.
Jedini tračak nade je blagi porast proizvodnje ostriga, ali sve ostalo izgleda sumorno.
"Ne možemo da živimo ovako", izjavila je Besada Meisi dodala: "Nastavljamo da radimo, ali živimo od socijalne pomoći".
(EUpravo zato/Guardian)
