Turisti su na plažama u blizini ušća italijanske reke Po poslednjih dana zabeležili masovan pomor plavih rakova.
Reč je invazivnoj vrsti koja je godinama u Jadranu potiskivala autohtone.
Tačni uzroci pomora za sada nisu poznati, ali stručnjaci imaju nekoliko hipoteza.
Jedan od mogućih uzroka je promena u kvalitetu vode. Zagađenje, uključujući hemijsko, može negativno da utiče na zdravlje rakova, a to nije retkost u ušću reke Po.
Drugi uzrok može biti bolest. Populacije rakova u visokoj gustini su podložnije izbijanju bolesti koje se brzo šire i mogu izazvati masovne pomore. Paraziti i patogeni specifični za rakove mogli bi da igraju ključnu ulogu u ovom slučaju.
Promene u temperaturi vode takođe mogu da budu značajan faktor. Nagli porast ili pad temperature može uzrokovati stres koji može da smanji otpornost rakova na bolesti. Klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi su sve češći i mogu da imaju značajne posledice za morski život. Primera radi, smatra se da su visoke temperature mora nedavno dovele do uginuća dagnji u Malostonskom zalivu.
Konačno, pomor je mogla da prouzrokuje i anoksija, odnosno, nestašica kiseonika u vodi koja može da nastane usled cvetanja morskih algi. Njih uzrokuju veštačka đubriva što ih iz plodnih ravnica u more donosi reka Po.
Marinski biolog Mišo Pavičić iz Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu kaže da pre detaljnih laboratorijskih analiza nije moguće reći koji je glavni razlog pomora plavih rakova, prenosi Index.hr.
"Sasvim je moguće da je u igri bilo više faktora", rekao je Pavičić.
Plavi rakovi ugrožavaju autohtone vrste
Plavi rakovi (Callinectes sapidus) su izvorno vrsta koja nastanjuje istočne obale SAD. U poslednjih nekoliko decenija su se pojavili u Jadranskom moru i izazvali zabrinutost zbog invazivnog karaktera i pretnje autohtonim vrstama.
U Jadranu su prvi put zabeleženi početkom 2000-ih, a smatra se da su stigli balastnim vodama brodova iz Amerike. Brzo razmnožavanje i prilagodljivost različitim staništima omogućili su im brzo širenje duž obale.
Na području delte Neretve prvi put su viđeni 2004, a tamo su ugrozili autohtonog bočatog raka.
Od prvog viđenja proširili su se celim Jadranom i donedavno se činilo da su neuništivi.
Pavičić kaže da je područje delte Neretve žarišna tačka plavih rakova u Jadranu.
"Ali, oni se mogu naći na celom Jadranu, na mestima na kojima ima dotoka slatke vode. Plavi rakovi su grabljivci i hrane se raznovrsnim plenom pa su u kompeticiji s autohtonim vrstama", dodaje.
U Americi su delikates
Plavi rakovi prepoznatljivi su po plavo obojenim kleštima i ovalnom telu. Odrasli mogu da dosegnu širinu od oko 20 centimetara. Preferiraju estuare i priobalna područja gde se hrane raznovrsnim plenom, uključujući školjke, ribe i biljni materijal. Ima ih i u morima i u rekama. U rekama pronalaze dovoljno hrane, a u mora se vraćaju nakon parenja.
Njihova sposobnost da se prilagode različitim slovima čini ih vrlo otpornim na promene u okolini.
Cenjeni su u kulinarstvu, posebno u zemljama u kojima su autohtoni, poput SAD-a. U mnogim restoranima i ribarnicama duž istočne obale SAD-a, traženi su delikates.
(EUpravo zato/Index.hr)
