U italijanskim vodama bi uskoro mogli da se uzgajaju biseri prvi put u istoriji jer uzgajivači školjki žele da iskoriste zagrevanje Mediterana.
Krajem 2023. prvi primerci biserne školjke (Pinctade radiate), odomaćene u Crvenom moru, primećeni su u Zalivu pesnika, popularnoj turističkoj destinaciji stotinu kilometara od Đenove, na severozapadu Italije.
Manje od godinu dana kasnije one su se proširile i u delovima Sredozemnog mora koji su važili za hladnije, gde su postojale druge vrste školjki, ali ne i one za proizvodnju bisera.
Industrija bisera godišnje donese 11 milijardi dolara, a deo kolača sad žele i Italijani. Uvoznik bisera Adrijano Đenisi veruje da bi, ako sve prođe po planu, proizvodnja mogla da se pokrene već za godinu dana.
"Proveravamo mogućnost proizvodnje bisera ovde", rekao je Paolo Varela, direktor Udruženja školjkara koja tamo radi od 2011. godine.
Ta organizacija je već stupila u kontakt s proizvođačima bisera u Meksiku kako bi dobili potrebne savete.
"O Pinctadi radiati se oko Sicilije izveštava od sedamdesetih, ali samo u protekloj deceniji su se preselile prema severu, do hladnijeg Tirenskog i Ligurskog mora", objasnio je profesor ekologije Salvatore Đakobe sa Univerziteta u Mesini.
Reč je o poslednjoj u nizu invazivnih vrsta koje su stigle u sve topliji Mediteran.
Manuela Falautano iz italijanskog Instituta za očuvanje okoline ISPRA rekla je da trend beleži "eksponencijalni rast" u poslednjih deset godina.
Deo tih novih vrsta je agresivan i ugrožava lokalne ekosisteme, a u nekoliko slučajeva one su opasne i po ljude.
Oko 2,5 miliona kvadratnih kilometara Mediterana greje se brže od ostatka mora, upozorila je.
Kako školjke prave bisere?
Na nastanak bisera čovek ne može da utiče. Ovi prirodni dragulji prelaze dug put od začeća do trenutka kada ćemo ih koristiti kao ukras ili nakit.
Sam proces formiranja bisera je složen i traje nekoliko godina.
Neko strano telo, zrnce peska ili neke druge tvorevine, dospeva u unutrašnjost školjke. Tu se nalazi plaštana duplja i unutar nje organi školjke. Mekušac će se truditi da strano telo prekrije sedefom, da ga pripoji svojoj ljušturi kako mu ne bi pravilo dodatne probleme.
Ipak, biseri se mogu kultivisati i uz čovekovu pomoć.
Tada je važno da se isprate svi bitni parametri - temperatura, kiseonik i način ishrane školjke.
Prirodni biseri nemaju svoj duplikat, svaki je unikatan, a njihova vrednost procenjuje se na osnovu sedefastog sjaja.
Boja, oblik, veličina i težina bisera variraju u zavisnosti od jedinke koja ih proizvodi, kao i uslova životne sredine. Iako je mlečno-bela boja najrasprostranjenija, biseri mogu biti i crni, plavi, zeleni i narandžasti, pisao je RTS.
Najveći do sada pronađeni biser težak je 34 kilograma. Javnost je čula za njega 2016, a prethodno ga je filipinski ribar čuvao 10 godina pre nego što je saznao da vredi milione dolara.
(EUpravo zato/Rojters)
