U maglovitom Londonu situacija da često ne vidite "ni prst pred okom", uobičajna je pojava. Zbog toga se malo ko uzbudio kada se 1952. godine gust, neprozirni pokrivač spustio na prestonicu Velike Britanije. Panika je nastala tek kada su ljudi od ove pojave počeli da umiru.
Bio je 5. decembar kada se magla tiho uvukla u londonske ulice. Uslovi - ledeno vreme, anticiklon i praktično nepostojanje vetra, bili su savršeni da gusti i neprozirni omotač obavije ceo grad.
Magla je trajala četiri dana. Iako je londonski metro nastavio da radi, jer saobraća ispod zemlje. Ostali javni saobraćaj, uključujući i vozila hitne pomoći je stao.
Koncerti, filmske projekcije i javni skupovi su otkazani, a smog je ulazio i u kuće. Očevici su kasnije pričali da je magla bila toliko gusta da je moglo da se vidi tek metar ispred sebe i ništa više.
Kako je došla, magla je tako i otišla, 9. decembra 1952. godine i, iako su je sa radošću ispratili, stanovnici Londona nakon toga nisu mnogo mislili o njoj. Uzbuna se javila tek u narednim nedeljama.
Tihi ubica
Kako je smog nestao, tako su u gradske bolnice počeli da pristižu ljudi sa teškim respiratornim problemima.
Doktori su shvatili da je jedan prirodan fenomen u kombinaciji sa ljudskim faktorom postao smrtonosan, a procenjuje se da je od njegovih posledica u narednim danima umrlo oko 4.000 ljudi. Žrtve su bile ili vrlo mlade ili vrlo stare, a stradali su i oni sa hroničnim respiratornim problemima.
Objašnjenje je pronađeno, ali ono nije mnogo vredelo nesrećnicima koji su preminuli.
Naime, magla je donela zahlađenje i stanovnici Londona su počeli intenzivno da lože svoje peći. Smog koji je tako nastajao mešao se sa prirodnom maglom i, kako nije bilo vetra, konstantno četiri dana trovao London. Stanje je bilo dodatno pogoršano lošim kvalitetom uglja za loženje.
"Velika magla" ili tačnije "Veliki smog" tiho je došla i tiho ubijala. U narednim mesecima je, kažu izvori iz onog vremena, od posledica trovanja smogom umrlo oko 8.000 ljudi, mada noviji izveštaji tvrde da je stvaran broj 12.000 žrtava.
Nakon ovih događaja, Velika Britanija je počela da obraća neuporedivo više pažnje na zagađenje okoline. Tačno deset godina nakon prvog smrtonosnog smoga spustila se još jedna gusta magla. Trajala je nekoliko dana, a u prva tri od trovanja je umrlo 90 ljudi.
London se i danas s vremena na vreme, kupa u magli, ali nije jedini grad u Evropi.
Što se tiče zagađenje vazduha, ono je poslednjih godina postalo globalni problem, a ni naša zemlja nije pošteđena prekomernog zagađenja vazduha.
(EUpravo zato/istorijskizabavnik.rs)
