Naučnici beleže podrhtavanja u dubini tla, a sa dna Lahskog jezera ponegde izbija ugljen-dioksid.
Da li je vulkan na zapadu Nemačke, koji je poslednji put bio aktivan pre 13.000 godina, zauvek ugašen?
Ovaj mir i idila možda su varljivi, jer slično kao i sa vulkanom Hunga-Tonga, i na mestu Lahskog jezera, nastala je ogromna erupcija. To je bilo pre 13.000 godina.
"To je zaista bila velika erupcija", rekao je geofizičar Torsten Dam.
Koliko je visok stub erupcije, koliko materijala emituje – ti parametri se koriste za merenje jačine erupcije.
Klasifikovana na skali od nula do osam po indeksu vulkanske eksplozivnosti, erupcija u Lahskom jezeru imala je snagu šest, prenosi Dojče vele.
To je okolni pejsaž pretvorilo u svojevrsnu arhivu. Na primer, hemijski sastav stena nudi informacije o prošlim erupcijama.
Većina vulkana u svetu nalazi se duž pacifičkog vatrenog prstena. Oni obično imaju velike kratere, i izbacuju mnogo lave. Takvih vulkana u Nemačkoj nema, ali postoje takozvana vulkanska polja.
Istočni region Ajfel s Lahvskim jezerom u sredini, jedno je takvo vulkansko polje. Dugo se smatralo da je vulkan u Lahskom jezeru ugašen i da se ne treba bojati erupcije.
Da li vulkan u Nemačkoj zaista miruje?
Naučnici već neko vreme proučavaju Ajfel. U pećini žele da otkriju koliko je vulkan aktivan. Erupcija od pre 13.000 godina ostavila je iza sebe bazaltnu lavu. Vulkanska stena se pokazala kao tražen građevinski materijal i ovde je iskopavana vekovima.
Danas je to idealno mesto da se prisluškuje šta se dešava ispod površine.
"Želimo da izmerimo i najmanje signale podrhtavanja tla, a to najbolje funkcioniše kada smo na čvrstoj steni, kao ovde na nekadašnjoj reci bazalta", objašnjava Torstem Dam.
Drugi mogući znak vulkanske aktivnosti su takozvani mofeti. Da li ovaj ugljen-dioksid dolaz iz novonastale magme?
I mofeti, poput podrhtavanja tla na velikim dubinama, ukazuju na topljenje stena. Dakle, magma.
"Ovo je indikacija da zaista imamo naslage ovde u Ajfelu, u gornjim slojevima. Uzbudljivo pitanje je, naravno, da li one koje su rastopljene mogu da se popnu do gore? Da li mogu da prodru u koru, možda čak i da izbiju na površinu?“, dodaje astrofizičar.
Da bi se to pratilo, Ajfel je sada opremljen mrežom od 350 mernih stanica jer su erupcije, poput one Hunga-Tonge u januaru 2022. godine, podsetnik da vulkane treba pažljivo proučavati.
(EUpravo Zato/Dojče Vele)
