U hrvatskom selu Čigoč rode nisu samo posetioci, već stanovnici.
Svakog proleća se bele rode vraćaju iz Afrike kako bi se gnezdile na krovovima drvenih kuća, a to rade u tolikom broju da uspevaju da nadmaše i broj lokalnih meštana.
Zbog toga je Čigoč sa razlogom "evropsko selo roda", što je priznanje koje ponosno nosi već 32 godine. Titula je međunarodno priznata i dodeljena u sklopu inicijative za očuvanje evropske biološke raznolikosti.
Za razliku od većeg dela kontinenta, gde rode obično prave gnezda na drveću, liticama ili uz obalu, ovde su se potpuno uklopile u život sela.
"Rode se gnezde na krovovima štala i kuća, za razliku od drugih delova Evrope gde se najčešće nalaze u hrastovim šumama ili iznad mora. U ovom mestu žive u bliskom kontaktu i suživotu sa ljudima", objasnio je Davor Anzil iz Informativnog centra u Čigoču.
Manje ljudi, manje roda
Kako stanovništvo Čigoča stari, a mlađi odlaze u gradove, opada i broj roda koje se tu gnezde, jer poljoprivredne površine koje su nekada služile za ishranu ostaju zapuštene.
Ipak, preostali meštani nemaju nameru da remete svoje pernate komšije.
"Rode su bile ovde pre mene i ne vidim kako bih mogao da uklonim njihovo gnezdo ili da ih oteram kada se stalno vraćaju. To je njihova navika i imam veliko poštovanje prema prirodi", poručio je penzioner Marijan Belošević.
Svake godine, poslednje subote u junu, u Čigoču se održava velika proslava Dan roda "Štrokovo" s bogatim kulturnim, rekreativnim, zabavnim i gastronomskim sadržajima.
Jedinstvene drvene kuće
Čim stignete u ovo neobično selo, primetićete jedinstvenu arhitekturu. Kuće su drvene, građene od hrastovih debala prema starim metodama koje su bile prilagođene čestim poplavama u ovom kraju.
U blizini se nalaze i edukativne staze i osmatračnice za ptice, od kojih jedna nosi upravo naziv Roda.
Rode su selice, i u selo se vraćaju svake godine krajem marta ili početkom aprila, a odlaze krajem avgusta ili početkom septembra.
(EUpravo zato/Euronews)
