Neobično morsko stvorenje koje podseća na meduzu, svetli u mraku, a čak je sposobno da pojede sopstvene mlade, sve se brže širi Baltičkim morem i predstavlja potencijalnu pretnju domaćim vrstama.
Reč je o rebronošcu Mnemiopsis leidyi, organizmu koji izgledom podseća na meduzu, ali se od nje razlikuje jer nema žarne ćelije. Ova vrsta je u Evropu stigla tokom 1980-ih godina, najverovatnije putem brodova koji su dolazili iz luka Crnog mora, a poreklom je sa obala Severne i Južne Amerike.
Nakon dolaska brzo se proširila i postala jedna od dominantnih vrsta u novom staništu. Tokom najveće invazije 1988. godine, njena brojnost dostizala je čak 400 jedinki po kubnom metru. Međutim, kada je počela da troši ogromne količine zooplanktona, svog glavnog izvora hrane, populacija ove vrste je počela da opada.
U Baltičkom moru još nije dostigla tako velike razmere, ali nova istraživanja pokazuju da se njeno širenje ubrzava. Jedan od razloga mogao bi biti povećanje područja sa veoma malo kiseonika, takozvanih "mrtvih zona".
"Morski kanibal" koji ugrožava riblji fond
Ovaj neobični beskičmenjak ima sposobnost bioluminiscencije, odnosno može da proizvodi svetlost u mraku. Ipak, njegova najveća opasnost nije izgled, već uticaj na morski ekosistem.
Posebno su ugrožene vrste poput papaline i sardine, jer se Mnemiopsis leidyi hrani njihovim jajima i larvama. Na taj način smanjuje broj riba koje bi u budućnosti mogle da dostignu odraslu fazu.
Osim toga, ovaj rebronožac jede velike količine zooplanktona i tako se takmiči za hranu sa drugim morskim organizmima, narušavajući prirodnu ravnotežu ekosistema.
Njegova posebna sposobnost preživljavanja čini ga još opasnijim. Kada hrane nema dovoljno, odrasle jedinke mogu da pojedu sopstvene larve, dok njihova jaja mogu poslužiti kao dodatni izvor energije. Ovaj oblik "kanibalizma" omogućava mu da preživi i u nepovoljnim uslovima.
Najviše mu odgovaraju plitke, tople i hranljivim materijama bogate obalne vode.
Prirodni neprijatelji slabe zbog promena u moru
Kada se neka strana vrsta pojavi u novom ekosistemu, često nema prirodne neprijatelje koji bi kontrolisali njenu brojnost. U Baltičkom moru ipak postoji jedna vrsta koja može da pomogne, trobodljikava bodljika (Gasterosteus aculeatus), mala riba koja se hrani larvama ovog rebronošca.
Međutim, istraživanja pokazuju da sve veći nedostatak kiseonika u vodi smanjuje aktivnost ove ribe i ograničava njenu sposobnost da kontroliše širenje Mnemiopsis leidyi.
To znači da uspeh ove invazivne vrste ne zavisi samo od porasta temperature mora zbog klimatskih promena, već i od nestanka pogodnih uslova za njene prirodne neprijatelje.
Zanimljivo je da klimatske promene istovremeno utiču i na smanjenje slanosti Baltičkog mora. To joj ne ide potpuno u prilog, jer ova vrsta najbolje uspeva u nešto slanijim vodama. Zbog složenih promena koje se odvijaju u Baltiku, naučnicima je teško da precizno predvide njen budući razvoj.
Baltičko more pod sve većim pritiskom
Širenje "morskog kanibala" samo je jedan od znakova da se ekosistem Baltičkog mora nalazi pod velikim pritiskom.
Naučnici poslednjih godina beleže širenje područja bez kiseonika, velike promene nivoa vode i sve češće posledice klimatskih promena. Sve to menja uslove života domaćih vrsta i može pogodovati organizmima koji su bolje prilagođeni novim uslovima.
Ipak, nije svaka unesena vrsta nužno štetna. Neke se vremenom uključe u lokalni ekosistem, a pojedine čak mogu doprineti većoj biološkoj raznovrsnosti.
Primer za to je američki rak koji je postao važan izvor hrane za bakalar, iverak i vodene ptice. Tu je i školjka małgiew piaskołaz, koja se ukopava duboko u morsko dno i pomaže njegovom prozračivanju.
Baltičko more zato ostaje veoma osetljiv i promenljiv ekosistem u kojem se prirodni procesi sve više prepliću sa posledicama ljudskog delovanja i globalnih klimatskih promena.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
