Ako ovog leta želite da se potpuno "isključite" iz urbanog života i uronite u prirodu, u pejzaže koje je čovek jedva dotakao i u kojima žive stotine vrsta ptica, nova rang-lista najnetaknutijih nacionalnih parkova u Evropi mogla bi da vam posluži kao odličan vodič.
Lista obuhvata 75 evropskih nacionalnih parkova koji su ocenjeni prema broju zaštićenih zona, biodiverzitetu i nivou veštačkog osvetljenja, a na samom vrhu nalazi se Nacionalni park Rila u Bugarskoj.
Ovaj park, smešten na oko 1.400 metara nadmorske visine, ima 28 zaštićenih područja i poznat je po čuvenim Sedam Rilskih jezera, glacijalnim basenima okruženim gustim borovim šumama smaragdno zelene boje.
Pored prirodnih lepota, park privlači i planinare i bicikliste zbog zahtevnog planinskog reljefa i vijugavih staza kroz divljinu.
Na drugom mestu nalazi se španska Sijera Nevada, planinski masiv koji kombinuje evropske i afričke prirodne karakteristike.
Zbog velikih visinskih razlika, posetioci u relativno kratkom razmaku mogu da pređu put od snežnih vrhova do mediteranske obale, što ovaj park čini posebno atraktivnim za bicikliste i planinare.
Treće mesto zauzima Nacionalni park Triglav u Sloveniji, koji je poznat po aktivnom odmoru i vodenim sportovima. Posetioci mogu da se spuštaju rekom Sočom dugom 138 kilometara ili da istražuju Julijske Alpe.
Na četvrtom mestu je još jedan španski park - Kabanjeros, koji se izdvaja po bogatstvu biodiverziteta.
U njemu živi više od 220 vrsta ptica, uključujući španskog carskog orla i crnog supa, a predstavlja jedan od najbolje očuvanih mediteranskih ekosistema u Evropi.
Top pet zatvara austrijski Nacionalni park Hohe Tauern, najveći u Alpima i jedan od najvećih u srednjoj Evropi.
Ovaj park obuhvata više od 185.000 hektara, sa preko 300 glečera i više od 30 planinskih vrhova viših od 3.000 metara, uključujući i najviši vrh Austrije, Grosglokner.
Iako su najviše pozicije zauzeli centralnoevropski i južnoevropski parkovi, nordijske zemlje dominiraju po veličini. Finska i Švedska imaju neke od najvećih parkova u Evropi, poput Urho Kekonen i Lemmenjoki u Finskoj, kao i Fulufjeljet i Abisko u Švedskoj.
Njihova posebnost je gotovo potpuno odsustvo veštačkog osvetljenja, što omogućava izuzetno čisto noćno nebo i idealne uslove za posmatranje zvezda.
Francuska i Italija prednjače kada je reč o planinskim parkovima na velikim nadmorskim visinama, dok Nemačka takođe ima više nacionalnih parkova u top 75, ali su nešto slabije rangirani zbog većeg uticaja ljudskih aktivnosti.
Sve veći pritisak turizma i klimatskih promena postaje izazov za očuvanje ovih područja, zbog čega je Evropska unija usvojila Zakon o obnovi prirode, koji od država članica zahteva ne samo zaštitu, već i aktivnu obnovu prirodnih ekosistema.
Planovi za sprovođenje ove mere očekuju se do 2026. godine.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
