Kao što se svake godine bira Evropska prestonica kulture, tako gradovi mogu dobitii titulu zelene prestonice, a ovoga puta je to Valensija.
Zelena štafeta se sa baltičke obale Estonije preselila na Mediteran, a tokom ove godine održaće se više od 400 održivih događaja i manifestacija.
Nagrada se dodeljuje od 2010. godine, a od tada su brojni evropski gradovi razvili suparništvo u tome ko će se više okrenuti čistoj energiji, bolje očuvati prirodu ili poboljšati živote građana.
Valensija je izabrana za Zelenu prestonicu Evrope zbog, kako se navodi, ambiciozne strategije održivosti, a odlikuje je to što je učila na svojim greškama iz prošlosti.
Zašto je izabrana baš Valensija?
Kada je reč o zelenim politikama, ovaj španski grad na jugoistoku zemlje je već imao snažnu osnovu.
Poseduje više od dva miliona kvadratnih metara bašti i vrtova zbog čega je i popularna turistička destinacija. Samo deset kilometara južnije od centra nalazi se Nacionalni park Albufera, zaštićena laguna koju opisuju kao "zelena pluća" grada.
Međutim, važno je kako se metropole ophode prema prirodnim bogatstvima.
Moto Valensije je "Zajedno u misiji", pa vlasti sarađuju zajedno sa građanima u dostizanju klimatske neutralnosti i drugih ekoloških ciljeva.
Prioritet je da do 2030. postanu karbonski neutralni, a većina inicijativa se odigrava u distriktu Kabanjal, gde je smeštena lokalna ribarska zajednica. Primera radi, na tamošnjoj pijaci od 3.500 kvadrata ventilacija radi zahvaljujući solarnim panelima koji su postavljeni na krovu.
U Las Navesu se nalazi prva "socijalistička solarna elektrana", a 80 odsto je finansiraju građani. Svaki od njih je priložio od 100 do 2.000 evra za generator kada su tek uplovili u ovaj veliki poduhvat.
Druge ideje podrazumevaju pametno osvetljenje duž obale mora, gde je 20.000 bandera opremljeno tehnologijom koja štedi energiju. Stubovi ulične rasvete takođe pružaju uslugu punjenja električnih vozila.
Kako Valensija postaje sve zelenija?
Kada je palica preuzeta od Talina početkom ove godine, lokalni zvaničnici su istakli da će Valensija biti svetionik zelenih politika Evrope kako bi se izgradilo humanije i održivije društvo spremno da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama.
Jedan od prvih poteza je proglašenje Albufere rezervatom biosfere. U ovom nacionalnom parku se nalazi najveća slatkovodna laguna Španije koja predstavlja dom za 300 različitih vrsta ptica, uključujući i živopisnog flaminga.
Iako je oblast pod specijalnom zaštitom već 30 godina, uvršćivanje na spisak rezervata biosfere UNESCO daje mu još veći značaj.
Nove zelene rute
Valensija je dizajnirala tri nove saobraćajnice kako bi pokazala gradski napredak u tri oblasti: priroda, održiva mobilnost, uz veću promociju gradskog prevoza, biciklizam i pešačenje, kao i oporavak javnih prostora za uživanje građana.
Prva ruta je nazvana "zelena reka" i pokriva 9 kilometara bašte Turija, jednog od najvećih urbanih parkova u Španiji. Opisana je kao kičma sa jasnim klimatskim prednostima: tamo je tri stepena hladnije nego u drugim gradskim četvrtima jer se ponaša kao prirodni sunđer koji zadržava i filteriše vodu što sprečava poplave i eroziju.
Druga ruta pruža šetačima put kroz centar grada, preko trgova i pešačkih zona koje govore u prilog održivoj mobilnosti. Ko ne voli vožnju bicikla, na raspolaganju su im pešačke zone od 94 kvadratna kilometra.
Treća ruta obuhvata urbani voćnjak, Mediteransko more bogato ribom i Albuferu sa okolnim pirinčanim poljima gde se prvi put napravilo čuveno jelo paelja, po kome su Španci poznati širom sveta.
Lokalni proizvodi i saveti za posetu Valensiji
Valensija je posvećena očuvanje životne sredine i održivosti, a to se najbolje vidi na njihovim pijacama.
Poljoprivrednici mogu na Merkavaljensiji da direktno prodaju svoje sveže proizvode konzumentima, poput restorana i prodavnica hrane, bez posrednika što smanuje cene, a pogoduje i samim potrošačima.
Pijace sa lokalnim voćem, povrćem, mesom i ribom se nalaze u svakom naselju, a brojni proizvodi se mogu i probati na licu mesta, baš kao i kod naših piljara.
Tajna njihove kuhinje se ogleda u tome što je kuvarima "prirodna ostava" nadohvat ruke: L'Orta ili Uerta, odnosno, voćnjak, istorijski je region od 120 km kvadratnih koji okružuje Valensiju gde se mogu naći vinogradi, maslinjaci i voćnjaci. Tradicionalne kuće, građene od gline i trske, uzdižu se među nepreglednim pirinčanim poljima i plantažama povrća. Uerta nije važna samo zato što snabdeva markete i restorane Valensije već se voće i povrće prevozi i u druge delove Španije kao i u inostranstvo.
To je samo jedan delić prirodnig bogatstava koji se mogu posetiti u Zelenoj prestonici kulture, a turistima se preporučuje da štede vodu i energiju, da smanje korišćenje plastičnih ambalaža kao i korišćenje papira. Hrabri se recikliranje, kao i šetnje, vožnja biciklom ili gradskim prevozom, a posebno se ističe kupovina u lokalnim zanatskim prodavnicama i uživanje u lokalnoj kuhinji.
Titulu Zelene prestonice Evrope će sledeće godine poneti Viljnus, a izbor za 2026. je nedavno završen i pobednik će biti objavljen u oktobru.
To sada je još 14 gradova bilo proglašeno za Zelenu prestonicu Evrope, a među njima su bili Stokholm, Hamburg, Vitorija-Gasteiz, Nant, Kopenhagen, Bristol, Ljubljana, Esen, Lisabon...
(EUpravo Zato)
