Evropske obične veverice možda jesu male, ali su iznenađujuće otporne na klimatske promene, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta u Bornmutu i projekta "Wight Squirrel Project".
Tim, koji je predvodila biološkinja za očuvanje prirode sa ovog univerziteta, Alison Bjukenen, koristio je klimatske modele kako bi ispitao kako će veverice iskusiti različite scenarije zagrevanja. Istraživači su analizirali faktore koji mogu da utiču na snabdevanje hranom i staništa, uključujući promene u padavinama i temperaturi. Rezultati donose dobre vesti.
"Možemo da vidimo da populacije veverica nisu direktno pogođene trenutnim klimatskim obrascima", rekla je Bjukenen u saopštenju. Umesto toga, važnije su druge pretnje poput gubitka staništa, porasta broja invazivne sive veverice i bolesti.
To je naročito važno u Velikoj Britaniji, gde su sive veverice, uvezene iz SAD, gotovo potpuno potisnule svoje riđe rođake u većini oblasti. Ostrvo Vajt ostaje jedno od retkih utočišta riđih veverica zahvaljujući izolovanosti, koja sprečava prodor invazivnijih vrsta.
Životinje se prilagođavaju klimatskim promenama na jedinstvene načine
Veverice nisu jedine koje pokazuju izuzetnu otpornost.
Ribe klovnovi, koje znamo po animiranom filmu "U potrazi za Nemom", iznenadile su naučnike neobičnom strategijom preživljavanja. Studija objavljena ranije ove godine je pokazala da ove ribe mogu da smanje svoje telo tokom morskih toplotnih talasa, čime umanjuju potrebu za energijom kada nema dovoljno hrane i kiseonika.
Istu strategiju koristile su i određene iguane tokom fenomena El Ninjo, kada tople vode prodiru u njihova prirodna staništa na Galapagosu.
Na kopnu se neke životinje ponovo uvode u divljinu kako bi pomogle ekosistemima da se bore protiv klimatskih promena. U Škotskoj konzervacionisti planiraju da do 2026. godine puste do 15 taurosa, moderne rase velikih divljih goveda. Ovi snažni biljojedi trebalo bi da oru zemljište, obnavljaju biodiverzitet, vezuju ugljenik i podstaknu ekoturizam u regionu.
Klimatske promene i dalje predstavljaju najveći izazov za ekosisteme širom sveta, ali istraživanja poput ovog podsećaju da nisu sve vrste jednako ranjive. Ipak, naučnici naglašavaju da otpornost ne znači i sigurnost.
Kako je objasnila Bjukenenova, očuvanje staništa i borba protiv invazivnih vrsta su od presudne važnosti.
"Drugi faktori poput staništa, dostupnosti hrane, bolesti i konkurentskih vrsta očigledno imaju veći značaj i naglašavaju potrebu za nastavkom kampanja u očuvanju ove omiljene vrste", istakla je ona.
(EUpravo zato/Euronews)
