Evropska unija pokreće novi model saradnje između država, proizvođača energije i industrijskih potrošača, poznat kao "trostrani ugovori". Cilj je da evropske kompanije dobiju pouzdan i pristupačan izvor struje i gasa, dok istovremeno podstiče investicije u obnovljive izvore energije i skladištenje energije.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada rast cena energenata i globalna ekonomska neizvesnost predstavljaju veliki izazov za industriju i radna mesta širom Evrope.
Evropska komisija planira da prve ovakve ugovore primeni u sektorima "ofšor" vetra i elektroenergetskih mreža, kao i u sektoru skladištenja energije. Ideja je da se javni sektor, proizvođači čiste energije i industrijski potrošači udruže kako bi smanjili nestabilnost tržišta i visoke cene, ali i stvorili povoljan ambijent za investicije.
Tzv. trostrani ugovori su posebni sporazumi u koje su uključena tri učesnika: država ili javni sektor, proizvođači energije i industrijski potrošači. Cilj je da se osigura pouzdana i pristupačna energija za kompanije, dok proizvođači dobijaju stabilnu potražnju za svoje projekte.
Komesar za energiju i stambenu politiku, Dan Jorgensen, objasnio je da evropskim kompanijama treba pouzdana i pristupačna energija kako bi ostale konkurentne, dok proizvođači čiste energije traže stabilnu potražnju koja bi opravdala ulaganja.
"Trostrani ugovori predstavljaju inovativno rešenje: zajedničkim pristupom kroz političke i sektorske obaveze omogućavamo stabilnost i predvidivost na tržištu. Prvi ugovori koje uspostavljamo obuhvataju offshore vetar i mreže, kao i skladištenje energije," rekao je komesar.
"Za sektor "ofšor" vetra i mreža, planirano je da do kraja decenije EU postigne kapacitet od 88 GW obnovljivih izvora energije na moru, a do 2050. čak 360 GW, što je jednako trenutnom instaliranom kapacitetu u Nemačkoj, Poljskoj i Grčkoj zajedno. Ovakav rast zahteva i jačanje elektroenergetskih mreža i skladišnih kapaciteta", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Sektor skladištenja energije omogućava veću penetraciju obnovljivih izvora, optimizuje korišćenje mreže i smanjuje nagle skokove cena. Studije pokazuju da EU do 2030. treba oko 200 GW kapaciteta skladištenja. Trostrani ugovori bi trebali da podstaknu potrebna ulaganja kako bi se ovaj potencijal ostvario.
Iako su vetar i skladištenje prvi sektori koji će koristiti trostrane ugovore, Komisija razmatra slične modele i za druge sektore, uključujući biometan, energetsku efikasnost, nuklearnu energiju i integraciju energetskih potreba data centara.
"Evropa je oduvek bila predvodnik u čistoj energiji, ali ova trka tek počinje. Zajedno možemo podstaći investicije, ojačati industriju i graditi snažnu i održivu Evropu", zaključio je Jørgensen.
· Prvi sektor, "ofšor" vetar i mreže - na osnovu ambicija članica, moglo bi se imati do 88 GW obnovljivih izvora do kraja ove decenije, a do 360 GW do sredine veka. Za perspektivu, to je ekvivalent trenutnog instaliranog kapaciteta u Nemačkoj, Poljskoj i Grčkoj zajedno. Da bi se dostigao ovaj potencijal, biće potrebno i ojačati mreže i kapacitete skladištenja.
· Drugi sektor, skladištenje energije - skladištenje energije omogućava veću integraciju obnovljivih izvora u sistem, optimizuje korišćenje mreže i ublažava skokove cena. Na nivou EU, neka istraživanja ukazuju na potrebu za približno 200 GW kapaciteta skladištenja do 2030. Podsticanje investicija u ovaj sektor biće ključni cilj ugovora.
"Dok će skladištenje i vetar biti prvi sektori koji će imati koristi od novih tripartitnih ugovora, oni neće biti poslednji. Komisija trenutno procenjuje korisnost ugovora za druge sektore, poput biometana, energetske efikasnosti, nuklearne energije, energetske integracije data centara i drugih", navodi se u saopštenju.
(EUpravo zato.rs)
