Ekonomska aktivnost u evrozoni porasla je ovog meseca na najviši nivo u gotovo godinu dana, pokazalo je poslovno istraživanje u četvrtak, uz naznake da bi nemačka industrija, koja dugo trpi, mogla da se oporavi uprkos oštrim carinama Donalda Trampa.
Privremeni kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) za evrozonu, koji meri ukupnu aktivnost u proizvodnji i uslugama unutar monetarne unije, porastao je sa 50,6 na 51,0 između juna i jula, najviši nivo u jedanaest meseci, čime je indeks dodatno prešao granicu od 50 poena koja razdvaja rast od kontrakcije.
Nemačka, najveća ekonomija evrozone, nastavila je da beleži rast, iako je stopa rasta blago usporila sa 50,4 na 50,3. Aktivnost u Francuskoj, drugoj po veličini ekonomiji evrozone, takođe je porasla na jedanaestomesečni maksimum, ali je ostala u zoni kontrakcije na 49,6.
"Izgleda da ekonomija evrozone postepeno dobija na zamahu", rekao je Sajrus de la Rubia, glavni ekonomista Hamburg Commercial Bank (HCOB), koji zajedno sa S&P Global sastavlja ovaj indeks.
Objasnio je da Nemačka igra ključnu ulogu i da je, zajedno sa drugim zemljama, uspela da nadoknadi slabost Francuske", ističući da "francuska industrija takođe mora da povrati svoju stabilnost" kako bi se industrija evrozone "dugoročno vratila na čvrst rast". De la Rubia je takođe rekao da "čak ni više američke carine ne bi trebalo suštinski da promene" oporavak nemačke proizvodnje, koji je podstaknut vladinim obećanjima o povećanju investicija u infrastrukturu i odbranu do 1 bilion evra tokom naredne decenije.
Trampove carine na čelik, aluminijum i automobile teško su pogodile nemačke proizvođače, posebno izvozno zavisni automobilski sektor, koji se već suočava sa slabom tražnjom i žestokom konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila.
SAD su najvažnije izvozno tržište za nemačka vozila, sa 450.000 automobila u vrednosti od oko 21 milijardu evra izvezenih preko Atlantika tokom 2024. godine, prema podacima američkog ministarstva trgovine.
Neizvesnost u Francuskoj dodatno je pojačana kontroverznim nacrtom budžeta premijera Françoisa Bayroua, koji je prošle nedelje predstavljen poslanicima i predviđa smanjenje neto državne potrošnje za 44 milijarde evra u 2026. godini.
Jonas Feldusen, mlađi ekonomista HCOB-a, rekao je da će francuska ekonomija verovatno imati problema bez obzira na to da li predlog budžeta bude usvojen u duboko podeljenom parlamentu zemlje.
"Ukoliko se postigne dogovor o paketu mera štednje, to bi smanjilo raspoloživi prihod mnogih domaćinstava – što bi predstavljalo jasne rizike po domaću tražnju, a naročito po sektor usluga. S druge strane, neuspeh u postizanju budžetskog dogovora mogao bi dodatno da poveća političku neizvesnost", rekao je Feldhusen.
(EUpravo zato.rs)
