Marakuja, guava, pitaja i kiwano, voće koje smo do skoro povezivali isključivo s tropskim krajevima, sada uspeva i u Albaniji.
Zbog rasta temperatura i promena u klimi, sve više albanskih poljoprivrednika odlučuje se za uzgoj egzotičnih kultura namenjenih izvozu na evropsko tržište.
Na malom imanju blizu obale Jadrana, agronom Irakli Škoza stvorio je pravu zelenu oazu. Iako je u godinama kada mnogi odlaze u penziju, ovaj 75-godišnjak je još 2019. godine rešio da proširi delatnost i eksperimentiše sa vrstama koje su do tada bile gotovo nepoznate u njegovom kraju. Donoseći seme iz Afrike i Amerike, zasadio je marakuju, papaju i drugo tropsko voće na parceli od dva hektara. Zahvaljujući toploj klimi, biljke su se brzo prilagodile i počele da rađaju.
Regija Divjaka, nekada poznata kao albanska žitnica, danas se okreće intenzivnoj poljoprivredi, pretežno uzgoju povrća i lubenica. Ali uslovi se menjaju. Zbog sve viših temperatura i hroničnog nedostatka radne snage, farme se suočavaju s izazovima. Za samo deset godina, Albaniju je napustilo 400.000 radno sposobnih ljudi.
Škoza ističe da uzgoj egzotičnog voća ne samo da traži manje vode, već zahteva i manje fizičkog rada, što automatski smanjuje troškove.
Kako se predviđa da bi prosečne temperature na Balkanu do kraja veka mogle porasti i do 8,8 stepeni Celzijusa, ovakva proizvodnja postaje sve logičniji izbor.
Istraživači upozoravaju da će klimatski uslovi negativno uticati na tradicionalne useve, a Albanija bi mogla biti posebno pogođena, s obzirom na to da leti beleži najviše temperature u regionu.
Klimu treba iskoristiti, ne bežati od nje
Za Škozu i njegove saradnike, klimatske promene ne znače kraj poljoprivrede - već priliku.
On veruje da bi Albanija mogla postati novi snabdevač egzotičnog voća u Evropi, naročito ako uzmemo u obzir koliko takvi proizvodi trenutno putuju do evropskih tržišta.
Papaje, na primer, stižu iz Latinske Amerike dok su još zelene, pa naknadno sazrevaju u Evropi. Kada bi stizale iz Albanije, bile bi znatno svežije i jeftinije.
Altin Hila, takođe agronom, potvrđuje da "ovo voće može da sazreva direktno na drvetu, što daje znatno kvalitetniji proizvod".
Vasil Nikolovski iz Severne Makedonije, koji već nekoliko godina radi u Divjaki, procenjuje da bi Albanija, ukoliko iskoristi potencijal, mogla da zaradi između 100 i 200 miliona evra godišnje od izvoza egzotičnog voća.
Izvoz već u toku
Škoza već izvozi papaju, marakuju i pepino na evropsko tržište. Nedavno je sa drugim proizvođačima iz regije poslao i 30 tona kivana u Hrvatsku, a nova berba, prema njegovim rečima, biće izuzetno rodna.
Njegov primer sve više slede i drugi.
Lulzim Bulari, koji je nedaleko od Elbasana počeo da gaji kivi za izvoz u Švajcarsku i Holandiju, kaže da su mu visoke temperature donijele odlične rezultate.
U međuvremenu, zasadio je i smokve poreklom iz Severne Afrike, koje odlično podnose blage zime.
"Sreća prati hrabre, ali morate potrčati da biste je sustigli", zaključuje Bulari, koji u klimatskim izazovima vidi šansu, a ne prepreku.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
