Prema predlogu zakona, uočeno je da je postojeći Zakon o vlasništvu u delu nedorečen kao i da je pojedina pitanja moguće urediti na način koji će biti jednostavniji i delotvorniji u sprovođenju i više odgovarati stvarnim situacijama i potrebama.
"Otvaranjem apartmana za smeštaj turista ili smeštajem velikog broja stranih radnika u jedan stan urušava se kvaliteta života ostalih stanara i poskupljuju stanovi za stanovanje", navodi se u obrazloženju.
Vlada u predlogu navodi kako se to posebno odnosi na "novije pojave kratkoročnog iznajmljivanja stanova i najma stanova za radnike, s kojima se utiče na kvalitet života u zgradama, ali i na smanjenje raspoloživog stambenog fonda za primarnu ulogu, odnosno za dugoročno rešavanje stambenog pitanja kao temeljne ljudske potrebe".
Dodaje se da se uređuje pitanje saglasnosti suvlasnika za kratkoročni najam stanova i najam stanova za smeštaj radnika "s obzirom na to da takav oblik najma utiče na kvalitet stanovanja svih suvlasnika u zgradi, ali i smanjuje stambeni fond za dugoročno rešavanje stambenog pitanja kao jedne od temeljnih ljudskih potreba".
Dalje u tekstu stoji i da je primećeno da se otvaranjem apartmana za smeštaj turista ili smeštajem velikog broja stranih radnika u jedan stan urušava kvaliteta života ostalih stanara zbog nepoznatih osoba koje borave u stambenoj zgradi i čestog menjanja osoba koje koriste zajedničke prostorije.
Pritom se napominje kako se u centrima turističkih gradova nalaze stare zgrade u kojima je zvučna izolacija neadekvatna za takav oblik korišenja stambenog prostora.
Iz vlade poručuju i kako takav način korišćenja stambenog fonda pogoduje nerealnom poskupljenju cena nekretnina namenjenih stanovanju, pogoduje iseljavaju stanovništva iz jezgri gradova na periferiju, smanjuje spremnost vlasnika takvih stanova da učestvuju u investicijama u zajedničke delove zgrade i da se tako smanjuje dostupan fond za stanovanje.
Saglasnost 80% suvlasnika
Odredbama ovoga članka uređuje se da je za davanje stana u kratkoročni najam i/ili najam za radnike potrebna suglasnost kvalifikovane većine suvlasnika.
Naime, predloženim zakonom suvlasnici zgrade moći će da iskažu svoje mišljenje o okolnostima da će kroz zajedničke prostorije i hodnike prolaziti velik broj različitih osoba, ali se potrebna saglasnost ograničava na 80% suvlasničkih delova kako potencijalni investitori ne bi zavisili o samovolji svakog pojedinog suvlasnika.
"Praksa je pokazala da je gotovo nemoguće prikupiti saglasnosti svih suvlasnika, pa se ni u ovome članku ne traži tako visok postotak saglasnosti drugih suvlasnika, a cilj odredbe nije u potpunosti onemogućiti kratkoročni najam u stambenim zgradama, već uspostaviti sistem u kojem će suvlasnici, a naročito neposredni susedi, imati pravo uvida i odlučivanja ko će sve ulaziti u stambenu zgradu. Takođe, znajući da mu je za takvu delatnost potrebna saglasnost komšija, i potencijalni iznajmljivač će se više brinuti o potrebama svojih suseda i voditi računa da pazi na postupke turista koji mu dolaze u stan", navodi se u predlogu zakona.
Kazne će ići i do 10.000 evra
Za one suvlasnike koji bez saglasnosti kvalifikovane većine suvlasnika za kratkoročni najam stanova i/ili najam stanova za radnike iznajme stan propisana je novčana kazna od 2000 do 10.000 evra.
U predlogu zakona još se navodi kako je primećeno da je stavljanjem stanova u funkciju kratkoročnog najma, kao i korišćenjem stanova za smeštaj velikog broja radnika došlo do sukoba dva prava:
- Prava vlasnika da koristi svoj stan na način koji njemu odgovara
- Prava ostalih suvlasnika stambene zgrade da uživaju u svom vlasništvu bez ometanja od strane suseda do kojeg često dovodi kratkoročni najam stanova i najam stanova u koje se smešta velik broj radnika.
Člankom 48. Ustava Republike Hrvatske propisano je da se jamči pravo vlasništva, ali iz vlade naglašavaju kako je istim člankom propisano i da vlasništvo obvezuje da su nosioci vlasničkog prava i njihovi korisnici dužni da doprinose opštem dobru.
"Obveza prikupljanja saglasnosti ostalih suvlasnika zgrade predstavlja jednu vrstu ograničenja prava vlasništva kakvog do sada nije bilo u pravnom poretku Republike Hrvatske. Takvo mešanje u pravo vlasništva će proizlaziti iz odredbi zakona tako da će biti zadovoljen uslov da je mešanje utemeljeno na pozitivnom propisu koji je jednak za sve", navodi se u predlogu zakona.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
