Selo Rautovo, smešteno na obroncima Suve planine, ima po poslednjem popisu samo osam stanovnika, ali uskoro bi njegovi stalni žitelji trebalo da postanu Tatjana i Miroslav Stanković iz Beograda jer su nedavno u tom mestu otvorili seosko domaćinstvo i nameravaju da se bave turizmom.
U njihovom smeštaju "Na ćošku" ima mesta za dve četvoročlane porodice, a za odmor i zabavu Stankovići su gostima obezbedili montažni bazen i đakuzi, letnjikovac, dečiji mobilar, ljuljaške, ležaljke...
Povratak u selo
Miroslav za Agroklub kaže da je povratak u selo iz koga je otišao sa samo 15 godina njegova dugogodišnja želja i sada je nadomak toga da tu želju ostvari.
"Morao sam odmah po završetku srednje škole da odem da radim u Beograd jer smo bili veoma siromašni. Otac nas je napustio, a majka je s teškom mukom izdržavala brata i mene. Dugo sam radio u građevinskoj firmi i pošto nisam bio zadovoljan kako su se tamo ophodili prema meni otvorio sam privatnu firmu za uvođenje grejanja", govori Stanković i dodao da je pre pet godina otišao u penziju.
Nakon penzionisanja mogao je da se posveti izgradnji seoskog domaćinstva.
"Ukoliko posao sa seoskim turizmom zaživi, planiram da se preselim za stalno", dodao je.
Miroslavljeva supruga Tatjana ističe da Rautovo ne možete da ne zavolite, mada je njoj trebalo vremena da se navikne na život u selu.
Iz Sibira u Rautovo
"Odrasla sam u Irkutsku u Sibiru i nakon udaje, a to je bilo pre 27 godina, odgovaralo mi je da život nastavim u velikom gradu kao što je Beograd. Shvatila sam međutim, koliko je ovo mesto dragoceno", naglasila je Tatjna.
Struja je "zakasnila"
Rautovo je posle Drugog svetskog rata imalo više od 400 stanovnika, ali nije ga zaobišla sudbina brojnih drugih sela na jugu Srbije. U potrazi za poslom i lakšim životom čitave porodice su se jedna za drugom iseljavale i tako je selo spalo na svega osam stanovnika.
Vera Guteša, jedna od stanovnica Rautova, kaže da je selo opustelo jer nije na vreme dobilo asfalt i struju.
"Zakasnili su sa tim još u Titovo doba. Iako je Rautovo udaljeno od Niške Banje samo četiri kilometra mnogo kasnije od ostalih sela dobilo je asfaltni put i elektromrežu... Kada su izgradili put i doveli struju bilo je kasno. Ljudi su se već iselili. Osim toga, selo nikada nije imalo autobusku vezu sa Niškom Banjom i gradom. Da sada postoji jedan kombi koji bi išao samo po jednom ujutru i uveče, mnogo bi više ljudi bilo u selu", naglasila je Guteša.
Ona je kazala da je čitav svoj radni vek provela u Beogradu, ali se nakon penzionisanja preselila u Rautovo.
(EUpravo Zato/Agroklub)
