Norveška prestonica, ipak to čini kroz Nobelov centar za mir, instituciju koja u partnerstvu sa gradom promoviše mir, ljudska prava i međukulturalno razumevanje, ali to nije sve što čime grad ima da se ponosi.
Imidž prestonice mira kroz koncepte znanja
Grad koji spaja prirodu i moderan način života sa fokusom na održivost koristi ovaj događaj da dodatno ojača svoj imidž u svetu. Svake godine, 10. decembra, Oslo se transformiše u epicentar svečanosti, a medalje koje su dodeljene ličnostima poput Martina Lutera Kinga, Narhes Mohamadi ili prošlogodišnje Marije Korine Mačado, postaju simboli težnje ka globalnom miru.
Ali sama ceremonija je samo vrh ledenog brega. U danima koji je okružuju, Oslo oživljava kroz kulturne programe, izložbe i aktivnosti koje slave demokratiju i ljudska prava. Među najintrigantnijim je izložba turskog fotografa Emina Ozmena, koji kroz objektiv osvetljava patnje žrtava građanskih sukoba.
Međutim, ambicije rukovodilaca Osla tu se ne završavaju. Njegov progres ka kulturnoj prestonici najbolje je osvedočen kroz modernu arhitekturu, muzeje i biblioteke spajajući umetnost, znanje i održivost. Munkov muzej i Nacionalni muzej, zajedno sa impresivnom javnom bibliotekom Dajhman, stvorili su prostor u kom se znanje koristi kao alat za društvenu transformaciju.
Ova biblioteka, nagrađena titulom najbolje javne biblioteke na svetu, pored knjiga nudi i bioskop, auditorijum, studije za snimanje i radionice od šivenja do časova klavira. U pitanju nije samo turizam, već način da se unapredi kvalitet života stanovnika Osla.
Najnovija inicijativa govori upravo u prilog toj tezi, a u pitanju je Tiha soba u biblioteci koja bi omogućila prostor za kontemplaciju i mir, demonstrirajući norveški idealizam i posvećenost kreiranju održivog i umetnički bogatog sveta.
Najambiciozniji eksperiment održivosti
Gledano iz aviona, Oslo se širi uz obale fjorda i šuma koje ga okružuju. Brojčano, norveška prestonica predstavlja dom za oko 700 000 ljudi, i često se opisuje kao spoj urbanog i prirodnog, ali iza te slike krije se strateška posvećenost održivosti kao jedan od najambicioznijih urbanih eksperimenata naših vremena.
Njegov cilj je da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 95 % do 2030. godine u odnosu na 2009. godinu. Ovaj plan nije samo ideal, već je detaljno isplaniran koncept, ugrađen u budžete, regulatorne okvire, pa čak i način na koji građani putuju, rade i žive.
Jedna od najvidljivijih promena po ovom pitanju u Oslu jeste transformacija transportnog sistema. Električni automobili danas čine veliki deo voznog parka, a veliki udeo broja novih automobila koji se prodaju su potpuno električni.
Gradske vlasti obezbedile su infrastrukturu i praktične podsticaje kako bi prelazak bio što lakši: većina javnih i privatnih parkinga imaju punjače, a javni prevoz prelazi na električne autobuse i vozila, sa sofisticiranim sistemima za upravljanje energijom koji optimizuju punjenje i smanjuju troškove.
Održivost i na moru i na kopnu
Kao njegova centralna tačka, Luka Oslo zbog svoje važnosti predstavlja jedan od glavnih koncepata održivosti. Naime, pored toga što je ova luka jedna od najvećih u Norveškoj i služi kao ključna tačka za uvoz i izvoz robe, ona takođe, povezuje Oslo sa ostalim delovima Evrope i sveta.
Planovi za budućnost su da postane prva urbana luka bez emisija na svetu, drugim rečima, nakon pristanka brodovi će koristiti električnu energiju sa obale umesto sopstvenih generatora, a sav teretni transport vršiće se električnim ili niskougljeničnim vozilima.
Stanovnici Osla su ponosni na ovaj projekat jer on predstavlja veliki pomak za industriju brodskog transporta i doprinosi značajnom smanjenju procenta emisija. Ubrzano se radi na mreži punjača, infrastrukturi za napajanje brodova i modernizaciji opreme kako bi se taj cilj što pre ostvario.
Dalje od obale, u srcu Osla, mnoge ulice su reorganizovane tako da prioritet imaju pešaci, biciklisti i javni prevoz. Više od 1.000 parking mesta iz centralnih delova grada je uklonjeno kako bi se napravio prostor za zelene površine, biciklističke staze i šetališta. Ovaj pristup ne samo da smanjuje broj automobila, već i čini grad bezbednijim i prijatnijim za život.
Održivi razvoj u Oslu ne koncipira se samo na smanjenju zagađenja, već i na više zelenih površina unutar njegovih granica. Procenjuje se da je oko 47 % gradske površine pokriveno zelenilom, a planovi za budućnost obuhvataju povezivanje zelenih koridora i očuvanje prirodnih staništa. Građani tvrde, da je ovo umnogome poboljšalo njihov kvalitet života.
Ovaj grad ne samo da ređa podatke i procente, on redefiniše kako gradovi mogu da žive u harmoniji sa planetom, a njegovim stanovnicima unapredi kvalitet života.
(EUpravo zato/EuropeanCommission/Oslo)
