Emisije iz energetski intenzivnih industrija u Evropi su tokom protekle dve decenije naglo opale, ali je napredak zaustavljen, a zdravstveni troškovi zagađenja su i dalje visoki, navodi se u novom izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA). Da bi se sprovela dalja smanjenja, potrebna je dublja industrijska transformacija, uz potpunu primenu postojećih zakona EU u oblasti zaštite životne sredine.
Izveštaj EEA pod nazivom "Nula zagađenja, dekarbonizacija cirkularna konomija u energetski intenzivnim industrijama" (Zero pollution, decarbonisation and circular economy in energy-intensive industries) analizira dugoročne trendove emisija gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih materija u vazduhu, projekcije njihovog smanjenja, ali i ukazuje na pravce koji bi mogli da podrže nova rešenja.
Tzv. energetski intenzivne industrije učestvuju sa oko 27% u ukupnim industrijskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u EU i čine veliki udeo u emisijama ključnih zagađivača vazduha, uključujući sumporove okside (SOx) i azotne okside (NOx).
Uprkos napretku, troškovi zagađenja iz ovih industrija su i dalje visoki i iznose oko 73 milijarde evra godišnje.
Podrška transformaciji ovih sektora, u vidu dekarbonizacije ili cirkularnosti kao i sprečavanja zagađenja, donela bi višestruke koristi za klimu, životnu sredinu i javno zdravlje.
Tokom protekle dve decenije emisije štetnih gasova iz ovih industrija su smanjene za oko 42 odsto, uz značajno smanjenje emisija zagađivača vazduha, naročito dioksina (63%), nikla (64%) i NOx (55%). Iako je ukupna bruto dodata vrednost (BDV) sektora u tom periodu ostala uglavnom stabilna, izveštaj pokazuje da se značajniji pad emisija nakon 2020. godine poklopio sa padom BDV-a, što ukazuje na sve veći značaj strukturnih ekonomskih promena, pored tehnoloških unapređenja.
Analiza se fokusira na ključne energetski intenzivne sektore: proizvodnju gvožđa i čelika, cementa i kreča, aluminijuma, celuloze i papira, stakla i keramike, kao i hemijsku industriju.
Ove industrije su odgovorne za više od 60% ukupne potrošnje energije u svim prerađivačkim sektorima. To je negativno uticalo na njihovu konkurentnost tokom energetske krize u EU. U EU električna energija i dalje košta dva do četiri puta više nego kod glavnih trgovinskih partnera Unije.
Kako se navodi u izveštaju, dalji napredak će zavisiti od potpune primene zakona EU u oblasti zaštite životne sredine i klime, uz temeljne promene u industrijskim procesima sa visokim emisijama.
Izveštaj identifikuje ključne pravce delovanja, poput elektrifikacije, upotrebe alternativnih sirovina i materijala, kao i korišćenja sekundarnih sirovina, koji donose višestruke koristi u pogledu sprečavanja zagađenja i ublažavanja klimatskih promena, uz smanjenje potrošnje resursa i zavisnosti.
(EUpravo zato/EEA)
