Države članice EU spremne su da daju zeleno svetlo planu Evropske komisije za pristupačno stanovanje, ali uz jasnu poruku Briselu da stambena politika ostaje prvenstveno u nacionalnoj nadležnosti.
O pristupačnom stanovanju i načinom na koji se Evropska unija bori sa njim nedavno je za EUpravo zato govorio i poslanik u Evropskom parlamentu iz redova S&D grupe, Marko Vešligaj, koji je rešenje video u otvaranju direktne linije podrške prema gradovima, opštinama, lokalnim i regionalnim samoupravama, koje zatim, u saradnji sa državom i evropskim fondovima, mogu da sprovode konkretne projekte.
U nacrtu zaključka Saveta, dokumentu u koji je Euractiv imao uvid, traži se da stambena politika ostane u domenu odluka samih država. Članice ne traže donošenje novih zakona, ali u velikoj meri podržavaju glavne pravce predložene od strane Evropske komisije, uz određene rezerve.
Tako se, na primer, podržava revizija pravila o državnoj pomoći, uključujući ona o uslugama od opšteg ekonomskog interesa i o Opštoj uredbi o grupnom izuzeću. Cilj bi bio da se nacionalnim vladama omogući da lakše i brže podrže projekte stanogradnje, ali isključivo "kada je to opravdano neuspehom tržišta".
Uz to, države članice predlažu osnivanje posebne platforme koji bi spajala evropska sredstva sa privatnim kapitalom i povezivao gradove, investitore, vlade i građevinske kompanije.
Korišćenje zemljišta se ističe kao posebno pitanje, pri čemu države članice pozivaju Komisiju da pomogne u ubrzavanju izdavanja dozvola "bez ugrožavanja ekoloških standarda" i, "gde je to primereno", rezervisanjem zemljišta za pružaoce socijalnog i pristupačnog stanovanja.
Nacrt dalje poziva na pojednostavljenje "planiranja, izdavanja dozvola, izgradnje i renoviranja… uz ispunjavanje ciljeva EU politika". Takođe naglašava da "stambena politika ostaje u nadležnosti država članica" i ukazuje na izostanak zajedničkih EU definicija pristupačnog ili socijalnog stanovanja.
Traži se i uvođenje "odgovarajućih i dobro izbalansiranih" mera za regulisanje tržišta kratkoročnog iznajmljivanja, "uz poštovanje nacionalnih okolnosti, političkih prioriteta i regulatornih tradicija".
Radna grupa Saveta za socijalna pitanja razmatraće tekst 6. oktobra, pre nego što o njemu raspravljaju lideri EU na samitu 23–24. oktobra.
Predlozi Komisije
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će ubrzati rad na planu u govoru o stanju Unije 10. septembra, što se tumači kao ustupak socijalističkim poslanicima. U ponedeljak je evropski komesar za stanovanje, Dan Jorgensen, detaljnije predstavio inicijativu.
Da bi se rešila stambena kriza, "moramo iskoristiti svako rešenje koje nam je na raspolaganju", rekao je Jorgensen, pozivajući na novo zakonodavstvo o kratkoročnim iznajmljivanjima, labavija pravila o državnoj pomoći, platformu javno–privatnih investicija za jačanje finansiranja i široku akciju pojednostavljivanja procedura.
"Vreme je da se probijemo kroz sve nepotrebne barijere," dodao je on.
Kako se EU bori protiv visokih cena nekretnina?
Rastuće cene nekretnina i sve manja dostupnost stanova postali su jedan od gorućih problema za milione građana širom Evrope, naročito za mlade. Inicijativa za pristupačno stanovanje (affordable housing) sve je češće tema evropskih rasprava jer se pokazuje da tržište samo ne može da obezbedi rešenje.
O ovoj temi nedavno smo razgovarali sa poslanikom u Evropskom parlamentu iz redova S&D grupe, Markom Vešligajem, koji je za EUpravo zato govorio o značaju inicijative, ali i o tome šta još mora da se preduzme da bi pravo na stanovanje postalo realnost za sve.
On se fokusirao na hrvatsko tržište i rekao da je osnovno ljudsko pravo, pravo na stanovanje, danas nedostupno mnogima iako bi trebalo da je moguće svima.
"Problem je u tome što mladi ljudi ne mogu da priušte kupovinu, ali često ni iznajmljivanje stana, pokazalo je jedno istraživanje do kog sam došao i to čak 70 posto njih. Situacija je veoma zabrinjavajuća, cene stanova rastu i zabeležili smo najveće skokove u Evropi. Čini se da je stanje van kontrole. Mnogi stanovi se kupuju gotovinom, bez ikakve kontrole porekla novca. Dosta je problematična i cela poreska politika", rekao je za naš portal.
Tzv. "priuštivo stanovanje" još jedan je od problema koje Evropa ne može da ignoriše, složni su donekle u oceni, kako deo javnosti tako i stručnjaci. Potreba konkretnog reagovanja i snažne intervencije javnog sektora očigledna je, a prvi korak mora biti obezbeđivanje sredstava za javna ulaganja u stanovanje.
To smatra i Vešligaj, koji nam je objasnio da je potrebno otvoriti direktne linije podrške prema gradovima, opštinama, lokalnim i regionalnim samoupravama, koje zatim, u saradnji sa državom i evropskim fondovima, mogu da sprovode konkretne projekte.
(EUpravo zato.rs)
