Rastuće kirije i cene stanova širom Evrope, jedan su od gorućih problema za milione građana naročito za mlade. Upozoravajući na ozbiljnost situacije, Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESK) usvojio je mišljenje kojim poziva na hitnu akciju, naglašavajući da pristupačno stanovanje mora postati temelj kohezijske politike EU, jer kriza ugrožava i socijalnu uključenost i ekonomsku konkurentnost.
U periodu između 2015. i 2023. godine, prosečne cene stanova i kirije u EU porasle su za čak 48 posto, dok plate nisu pratile taj rast. Danas više od 10 posto domaćinstava u urbanim sredinama troši preko 40 posto svog raspoloživog prihoda na stanovanje. Rezultat? Sve manju broj radnika može da priušti život blizu svog radnog mesta, što dovodi do nestašice radne snage u ključnim sektorima poput zdravstva, obrazovanja i javnih službi.
EESK upozorava da ovo dodatno smanjuje otpornost regiona i produbljuje nejednakost.
"Ovo nije samo pitanje pristupa stanovanju, već i pristupa šansama. Potrebno je da promenimo način na koji posmatramo stanovanje ne kao robu, već kao stub konkurentnosti, uključenosti i kohezije", izjavila je Elena-Aleksandra Kalistru, izvestilac za ovo mišljenje.
Koheziona politika mora biti efikasnija i pametnija
Iako stanovanje spada u nadležnost država članica, EESK snažno zagovara veću ulogu EU, naročito kroz kohezionu politiku i pametne finansijske instrumente. Potrebno je ne samo ulagati više novca, već ga koristiti koordinisanije, osmišljavati inovativne modele finansiranja i snažnije uključiti civilno društvo i lokalne aktere.
Komitet pozdravlja nedavne inicijative EU, poput osnivanja Radne grupe za stanovanje i Evropskog plana za pristupačno stanovanje, ali naglašava da je neophodno šire uključivanje relevantnih aktera, lokalnih vlasti, strukovnih organizacija i nevladinog sektora, kako bi politike bile u skladu sa stvarnim potrebama na terenu.
Takođe, EESK podržava formiranje zajedničkog evropskog okvira koji bi definisao pojam pristupačnog stanovanja u svim njegovim oblicima, od socijalnih stanova do pristupačne kupovine i iznajmljivanja. Takav okvir bi investitorima obezbedio pravnu sigurnost i omogućio fleksibilnije prilagođavanje politika specifičnim regionalnim uslovima.
Investicija u budućnost
Gledajući unapred, EESK poziva da stanovanje postane strateški prioritet u kohezionoj politici EU posle 2027. godine, sa posebnim fokusom na održivo i klimatski otporno stanovanje. Mišljenje takođe preporučuje reviziju pravila EU o državnoj pomoći i proširenje finansijskih instrumenata kako bi se bolje podržale stambene inicijative.
Komitet poziva države članice da preusmere neiskorišćena sredstva iz svojih nacionalnih planova oporavka ka pristupačnom stanovanju i podržava predloge da se javna ulaganja u ovu oblast izuzmu iz obračuna javnog duga prema fiskalnim pravilima EU, korak koji bi mogao osloboditi milijarde evra hitno potrebnih sredstava.
Na kraju, EESK ističe ključnu ulogu civilnog društva i lokalnih zajednica u pronalaženju trajnih rešenja. Od dokazane finske politike "Stanovanje na prvom mestu", do inovativnih partnerstava gradova i privatnog sektora, Evropa već ima dobre primere koje treba slediti.
Poruka EESK-a je jasna: stanovanje nije samo krov nad glavom – to je pitanje pravednosti, šansi i jačine socijalne povezanosti Evrope. I vreme je da to prepozna i evropska politika.
"Ne možemo graditi otpornu, konkurentnu i povezanu Evropu dok toliki broj ljudi nema gde da živi. Pristupačno stanovanje mora se posmatrati kao osnovno pravo i zajednička odgovornost na svim nivoima, evropskom, nacionalnom i lokalnom," rekla je Elena-Aleksandra Kalistru.
O ovoj temi razgovarali smo nedavno i sa poslanikom u Evropskom parlamentu iz redova S&D grupe, Markom Vešligajem, koji je za EUpravo zato govorio o značaju inicijative, ali i kako se EU bori protiv visokih cena nekretnina.
On se fokusirao na hrvatsko tržište i rekao da je osnovno ljudsko pravo, pravo na stanovanje, danas nedostupno mnogima iako bi trebalo da je moguće svima.
"Problem je u tome što mladi ljudi ne mogu da priušte kupovinu, ali često ni iznajmljivanje stana, pokazalo je jedno istraživanje do kog sam došao i to čak 70 posto njih. Situacija je veoma zabrinjavajuća, cene stanova rastu i zabeležili smo najveće skokove u Evropi. Čini se da je stanje van kontrole. Mnogi stanovi se kupuju gotovinom, bez ikakve kontrole porekla novca. Dosta je problematična i cela poreska politika", rekao je za naš portal.
Tzv. "priuštivo stanovanje" još jedan je od problema koje Evropa ne može da ignoriše, složni su donekle u oceni, kako deo javnosti tako i stručnjaci. Potreba konkretnog reagovanja i snažne intervencije javnog sektora očigledna je, a prvi korak mora biti obezbeđivanje sredstava za javna ulaganja u stanovanje.
To smatra i Vešligaj, koji nam je objasnio da je potrebno otvoriti direktne linije podrške prema gradovima, opštinama, lokalnim i regionalnim samoupravama, koje zatim, u saradnji sa državom i evropskim fondovima, mogu da sprovode konkretne projekte.
Institucije Evropske unije, prepoznajući krizu koju skokovi cena nekretnina mogu izazvati, kao udar na socijalnu koheziju i mobilnost mladih i radnika, pokrenule su inicijativu za "Affordable Housing".
Kao deo strategije za obnovu, inicijativa za pristupačno stanovanje ima za cilj da obezbedi da i socijalni i pristupačni stambeni objekti imaju koristi od talasa obnove. Ona će garantovati pristup lokalnih socijalnih i pristupačnih stambenih projekata neophodnim tehničkim i inovacionim kapacitetima i podršci za projekte, kroz:
· pilotiranje 100 svetionika-distrikata za obnovu i izgradnju sa pristupom pametnog susedstva, fokusiranog na energetsku efikasnost, kvalitet života i inovacije, uz obezbeđivanje planova za replikaciju koji mogu podržati druge projekte širom Evrope;
· mobilizaciju međusektorskih partnerstava i njihovo povezivanje sa lokalnim akterima, kao što su subjekti socijalne ekonomije, mala i srednja preduzeća aktivna u građevinskom ili sektoru obnovljivih izvora energije, lokalne vlasti i tela, stambene asocijacije, investitori i civilno društvo;
· promovisanje efikasnog pristupa i upotrebe inovativnih procesa, kao što su kružno i modularno građenje, proizvodnja obnovljive energije, kao i modeli angažovanja koji osnažuju stanare i lokalne zajednice.
(EUpravo zato.rs)
