Brisel, sedište Evropske unije i centar evropske politike, često je u senci većih i glamuroznijih gradova kada se govori o troškovima života. Međutim, najnoviji izveštaj "Mapping the World’s Prices" koji je objavila Dojče banka, oslanjajući se na podatke sa sajta Numbeo, otkriva zanimljive i često neočekivane razlike među evropskim prestonicama.
Upoređujući političko sedište Evrope sa Londonom, Parizom, Amsterdamom, Luksemburgom i Berlinom, susednim prestonicama koje se često pominju u istom dahu kada je reč o kvalitetu života, dobija se jasnija slika koliko zapravo košta svakodnevni život u ovom gradu.
Brisel i dalje najjeftiniji što se kirija tiče
Za one koji žive kao podstanari, Brisel nudi najpovoljnije uslove među analiziranim gradovima. Prosečna mesečna kirija za jednosoban stan u centru Brisela u 2024. godini iznosila je 1.114,72 evra. U poređenju s Londonom, gde ista nekretnina košta čak 2.151,79 evra, Brisel se čini kao prava povoljna oaza, piše Brisel Tajms.
Iako je cena zakupa u Briselu porasla za 32 posto u odnosu na 2019. (kada je bila 844,31 evra), to je i dalje manji skok nego u Berlinu, gde je kirija porasla čak 38 u istom periodu.
Kada je reč o osnovnim troškovima stanovanja, električnoj energiji, grejanju, vodi i odvozu smeća, Brisel je zabeležio najveći rast cena među analiziranim prestonicama. Od 2019. godine, kada su prosečni mesečni troškovi iznosili 129,94 evra, cena je do 2024. skočila na 234,70 evra, što predstavlja rast od 81 posto.
Ipak, uprkos ovom dramatičnom porastu, Brisel se i dalje svrstava među najjeftinije gradove kada su u pitanju komunalije, čak su niže od onih koje je Berlin imao još 2019. godine, što ukazuje na to da su apsolutne vrednosti i dalje konkurentne.
Da li plate prate skok cena?
Dok su troškovi rasli, rast plata u Briselu nije pratio taj tempo. Brisel beleži najniži prosečni neto mesečni dohodak među uporednim prestonicama, 2.766,03 evra u 2024. godini. Od 2019. taj iznos je porastao samo 20 posto, što je ujedno i najsporiji rast među analiziranim gradovima.
Za poređenje, u Londonu je prosečna plata porasla sa 2.387,61 evra na 3.467,55 evra – skok od čak 45 posto, čime se britanska prestonica izdvojila kao grad sa najbržim rastom neto primanja.
Kombinacija sporog rasta plata i značajnog poskupljenja osnovnih usluga stavlja Brisel u nezavidan položaj. Jedino u Parizu i Luksemburgu je rast neto plata uspeo da nadmaši porast troškova osnovnih komunalija, dok se ostali gradovi, uključujući i Brisel, suočavaju sa sve većim pritiskom na budžete svojih građana.
Ova neusklađenost između rasta troškova i plata predstavlja suštinu aktuelne krize troškova života koja potresa veći deo Evrope od izbijanja pandemije COVID-19.
U pokušaju da ublaže teret građanima, neke prestonice su odlučile da intervenišu kroz subvencije u javnom prevozu. Tako je mesečna karta u Amsterdamu pojeftinila za 10 posto, dok je u Berlinu pala za čak 28 posto. Najradikalniji potez povukao je Luksemburg, gde je javnim prevozom moguće putovati besplatno, što predstavlja jedinstven primer u Evropi.
Koliko novca je potrebno za isti standard života?
Prema procenama sa Numbea, ukoliko želite da zadržite isti životni standard kao u Briselu (na osnovu prosečne neto plate od 2.939 evra), morali biste da u Londonu zarađujete čak 1.157,89 evra više.
S druge strane, onima koji žive i zarađuju prosečne plate u Amsterdamu, Luksemburgu ili Berlinu životni standard bi bio viši nego u Briselu.
Na prvi pogled, Brisel se čini kao jedna od pristupačnijih evropskih prestonica, posebno kada je reč o cenama zakupa stanova i osnovnih komunalija. Međutim, spori rast plata i porast troškova života stvaraju rastući jaz koji sve više opterećuje stanovnike ovog evropskog centra.
U poređenju sa svojim susedima, Brisel nudi određene prednosti, ali i izazove, koje bi trebalo pažljivo razmotriti prilikom procene stvarnih troškova života u evropskoj prestonici.
(EUpravo zato.rs)
