- Savet EU traži jaču borbu protiv diskriminacije i veće mere za ravnopravnost, uz poruku da to ide uz ekonomski rast i konkurentnost.
- Zaključci obuhvataju rodnu, LGBTI, rasnu i starosnu ravnopravnost, kao i prava osoba sa invaliditetom i uključivanje Roma.
- Savet upozorava i na uticaj veštačke inteligencije na zarade, uslove rada i mogući gubitak poslova.
Ministri EU pozvali su Evropsku komisiju i nacionalne vlade da ojačaju mere za ravnopravnost i borbu protiv diskriminacije, ističući da su one povezane sa ekonomskim rastom i konkurentnošću.
Savet EU usvojio je u ponedeljak zaključke kojima se poziva na delovanje u cilju promovisanja jednakog tretmana i uklanjanja prepreka koje sprečavaju ljude da u potpunosti učestvuju na tržištu rada.
"Nejednakost i konkurentnost nisu suprotstavljeni prioriteti, oni idu ruku pod ruku", izjavila je irska ministarka za decu, osobe sa invaliditetom i ravnopravnost Norma Foley u saopštenju koje je objavio Savet.
Zaključci obuhvataju nekoliko oblasti, uključujući rodnu ravnopravnost, ravnopravnost LGBTI osoba, prava osoba sa invaliditetom, borbu protiv rasizma i uključivanje Roma, kao i diskriminaciju na osnovu starosti i starosne predrasude.
U njima se iznosi ekonomsko opravdanje za veću raznolikost na radnom mestu, uz navođenje veće zaposlenosti, otvaranja novih radnih mesta, veće produktivnosti i pristupa širem krugu talenata, prenosi Brisel Tajms.
Predložene mere i navedeni podaci
Među predloženim merama su stroža primena zakona protiv diskriminacije i za rodnu ravnopravnost, uključujući sankcije i pravne mehanizme zaštite, kao i podrška zainteresovanim akterima, poput organizacija civilnog društva, navodi Savet.
U zaključcima se takođe ističe potreba da se inkluzivnost i zabrana diskriminacije uključe u poslovne strategije i strategije privlačenja talenata, uključujući i ciljano finansiranje namenjeno nedovoljno zastupljenim grupama.
Savet je takođe pozvao na praćenje uticaja veštačke inteligencije (AI) na tržište rada iz perspektive ravnopravnosti. To uključuje praćenje uticaja na zarade, uslove rada i moguće gubitke radnih mesta.
U pratećim informacijama uz zaključke, Savet se pozvao na podatke Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prema kojima diskriminacija može da dovede do smanjenja zaposlenosti, prihoda, obrazovnog postignuća i kvaliteta zdravlja, uz istovremeno povećanje državnih rashoda za socijalne i zdravstvene usluge.
Kako je naveo Savet, unapređenje rodne ravnopravnosti moglo bi da doprinese otvaranju do 10,5 miliona radnih mesta i poveća stopu zaposlenosti u EU na 80 posto do 2050. godine. Taj podatak zasniva se na proceni Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE).
Savet je dodao da se procenjuje da rasna diskriminacija EU košta do 12,7 milijardi evra godišnje zbog gubitka bruto domaćeg proizvoda (BDP), pozivajući se na podatke OECD-a.
(EUpravo zato.rs)
