Inženjer je uz pomoć veštačke inteligencije uspeo da dešifruje poruku koju je Napoleon Bonaparta koristio za tajnu komunikaciju sa svojim generalima. Tako je prvi put pročitano pismo staro 217 godina, a otkriće je privuklo pažnju istoričara zbog mogućnosti da veštačka inteligencija pomogne u rešavanju brojnih istorijskih zagonetki.
Karter Čerč, inženjer za veštačku inteligenciju u kompaniji za sajber-bezbednost SentinelOne, predstavio je svoje rezultate na društvenoj mreži Iks. Kako je objasnio, koristio je novi model kompanije OpenAI, GPT-6 Astra, kojem je prosledio jednostavan tekstualni zahtev i sliku dokumenta. Posle svega šest sati, uspeo je da dođe do rešenja šifre koja je dugo ostala nerešena.
"U početku nisam verovao. Svi smo imali iskustva sa situacijama u kojima model iznese neku neverovatnu tvrdnju. Međutim, ovde je razlika u tome što se rešenje može mehanički proveriti. Praktično ne postoji mogućnost da pogrešan ključ proizvede smislen i istorijski dosledan rezultat", rekao je Čerč za portal Live Science.
Pismo nastalo u vreme Napoleonovih ratova
Pismo je napisano 1809. godine, na Napoleonov zahtev, a poslao ga je njegov pastorak Ežen de Boarne, tadašnji vicekralj Italije, maršalu Ogistu de Marmonu. Marmon se u tom trenutku nalazio na istočnoj obali Jadranskog mora, odvojen od ostalih francuskih vojnih snaga.
Cilj poruke bio je da se maršalu prenesu informacije o položajima francuskih i savezničkih armija širom Evrope. Kako bi se sprečilo da vojne tajne dospeju u ruke neprijatelja u slučaju presretanja pošiljke, sadržaj pisma bio je zaštićen šifrom.
Čerč je do dokumenta došao dok je tragao za odgovarajućim primerom na kojem bi mogao da pokaže mogućnosti novog modela veštačke inteligencije. Prema njegovim rečima, jedina javno dostupna slika pisma bila je skenirana kopija lošijeg kvaliteta, objavljena u francuskom vojnom časopisu 1969. godine.
Dokument sadrži ukupno oko 1.300 šifrovanih znakova, odnosno 155 različitih simbola. Korišćena je takozvana homofona šifra, u kojoj jedno slovo može biti predstavljeno različitim simbolima, čime se dodatno otežava otkrivanje obrasca poruke.
Kako je veštačka inteligencija došla do rešenja?
Iako je raspolagao samo nekvalitetnim snimkom pisma, model GPT-6 Astra uspeo je da prepiše tekst i tokom istraživanja na internetu pronađe delimičnu tabelu koju je sastavio istoričar kriptologije Danijel Tant. U njoj je bilo objašnjeno značenje 33 simbola, što je obuhvatalo približno trećinu šifre.
Ta tabela prethodno nije bila direktno povezana sa pismom upućenim Marmonu. Veštačka inteligencija je, međutim, prepoznala moguću vezu i iskoristila postojeće podatke da nastavi dešifrovanje preostalih znakova.
"Astra je sama uspostavila tu vezu tokom pretraživanja interneta. Pronašla je tabelu koja je bila zavedena pod nazivom koji je možda sadržao grešku, pa je odlučila da proveri da li može da je primeni na ovu šifru. I uspelo je", objasnio je Čerč.
Na taj način model je dopunio nedostajuće delove šifarskog ključa i rekonstruisao sadržaj poruke.
Istraživač istorije sa Univerziteta u Portsmutu Zak Vajt ocenio je da je reč o zanimljivom primeru praktične primene veštačke inteligencije, koja je u ovom slučaju pomogla da se dođe do proverljivog rešenja istorijskog problema.
Zašto se ovo otkriće poredi sa Kamенom iz Rozete?
Istoričari su posebno zainteresovani za mogućnost da se slični postupci primene i na druga dokumenta koja su vekovima ostala nečitljiva. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je važno razlikovati uspešno dešifrovanje poznatog teksta od rešavanja potpuno nepoznate poruke.
Majkl Rou, istraživač evropske istorije na Kraljevskom koledžu u Londonu, ocenio je da su rezultati impresivni. Prema njegovim rečima, postoji dodatni razlog da se veruje dobijenom prevodu: Napoleonova prepiska sa Eženom sadrži informacije o tome šta je šifrovana poruka trebalo da prenese.
Zbog toga je moguće uporediti rezultat sa već poznatim istorijskim podacima i proveriti njegovu verodostojnost.
Rou je ovu situaciju uporedio sa Kamenom iz Rozete, drevnim spomenikom koji je omogućio dešifrovanje egipatskih hijeroglifa zahvaljujući tekstovima ispisanim na više pisama.
Ipak, on je ukazao na ograničenje ovog otkrića: pošto se sadržaj poruke u velikoj meri može rekonstruisati na osnovu drugih istorijskih izvora, njeno dešifrovanje ne donosi nužno veliki broj potpuno novih saznanja.
Šta otkriva Napoleonova poruka?
Osim podataka o položajima vojske i njenim komandantima, pismo sadrži i upozorenje Marmonu da ne dozvoli da ga zastraše neprijateljske snage.
U poruci se, između ostalog, navodi: "Kada dobijete naređenje za marš, ne smete dozvoliti da vas zastraše nekoliko trupa ili okupljanje rulje."
Prema Zaku Vajtu, dokument otvara zanimljiva pitanja o Napoleonovom razmišljanju uoči pohoda na Austriju 1809. godine. On je ukazao na to da je francuski car u tom trenutku, prema njegovoj proceni, raspolagao sa oko 60.000 vojnika manje nego što se navodi u pismu.
Zbog toga će biti potrebno da istoričari dobijene podatke uporede sa drugim izvorima i smeste ih u širi kontekst Napoleonovih vojnih planova.
Od vojnih tajni do privatnih pisama
Šifrovanje je u Napoleonovo vreme bilo uobičajeno sredstvo zaštite poverljivih vojnih i diplomatskih informacija. Presretanje pisama moglo je protivničkim vojskama da omogući uvid u planove, brojnost i raspored trupa.
Međutim, slične metode korišćene su i u privatnoj prepisci, uključujući pisma između pripadnika evropske elite. Zbog toga bi veštačka inteligencija u budućnosti mogla da pomogne i u otkrivanju sadržaja ličnih poruka istorijskih ličnosti.
Ova tehnologija mogla bi da bude korisna i u proučavanju drevnih tekstova, nepoznatih pisama i rukopisa koje je teško pročitati čak i stručnjacima.
Čerč, međutim, smatra da sama šifra nije bila toliko složena da je ljudi ne bi mogli rešiti. Problem je pre svega bio u vremenu i resursima koje bi takav posao zahtevao.
"U svakoj oblasti postoji veliki broj uskih, specijalizovanih problema za koje stručnjaci nemaju dovoljno vremena. Moguće je da će se njima sve češće baviti ljudi koji naiđu na problem i jednostavno se zainteresuju da ga reše", naveo je on.
Rezultat je potvrdio i Satoši Tomokijo, stručnjak za kriptografiju i inženjer za patente, koji vodi internet stranicu Cryptiana, posvećenu istorijskim šiframa koje još nisu rešene. Pismo je nakon toga na toj stranici označeno kao dešifrovano.
Čerč je istakao da uspeh ne bi bio moguć bez ranijih istraživanja stručnjaka koji su pronašli dokument, proučili njegov istorijski kontekst i prikupili podatke potrebne za rešavanje šifre.
Ovaj slučaj tako pokazuje da veštačka inteligencija može znatno da ubrza istorijska istraživanja, ali i da njeni rezultati dobijaju pravu vrednost tek kada mogu da se provere i uporede sa pouzdanim izvorima.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
