Evropska agencija za rad svake godine objavljuje analizu tržišta rada kroz seriju EURES izveštaja. Sedmo izdanje donosi još detaljniji pregled stanja zahvaljujući unapređenim metodama praćenja, prenosi Blic.
Iako se tržište rada oporavlja, a zaposlenost je viša nego prethodnih godina, neusklađenost između ponude i potražnje i dalje predstavlja ozbiljan problem, i očekuje se da će se nastaviti.
Na to utiču demografske promene i starenje stanovništva, ubrzani tehnološki razvoj, zelena i digitalna tranzicija, ali i činjenica da određene profesije više nisu dovoljno privlačne novim generacijama.
Rezultat su prazna radna mesta u pojedinim sektorima, dok je u drugim zanimanjima radnika čak i previše.
Najveći nedostatak registrovan je među variocima, zdravstvenim radnicima, kuvarima i električarima.
Istovremeno, administrativna zanimanja suočavaju se sa viškom radne snage, delom i zato što je upravo taj sektor najpogođeniji naglim razvojem veštačke inteligencije.
Izveštaj posebno skreće pažnju na strukturne razlike među radnicima. Rodna neravnoteža je izražena: u deficitarnim profesijama žene čine samo 29 odsto zaposlenih, naročito u oblastima poput građevine i inženjeringa. Nasuprot tome, čak 62 odsto radnika u zanimanjima sa viškom su žene, uglavnom u administraciji.
Mladi takođe teško pronalaze mesto u deficitarnim sektorima, što otvara pitanje ko će u budućnosti zameniti generacije koje odlaze u penziju.
Još jedan izazov predstavlja nizak nivo digitalnih veština. Samo 5,6 odsto odraslih u Evropi poseduje osnovna digitalna znanja, dok je za savremeno tržište rada potrebno mnogo više.
Dok se prethodni izveštaj fokusirao na građevinu, ovogodišnji naglašava duboku krizu u sektoru transporta i skladištenja. Broj vozača kamiona opao je još tokom pandemije, a potražnja za dostavama nastavila je da raste.
Najveći problem je što mladi ne ulaze u ovu profesiju, dok stariji odlaze u penziju. Uz to, teški uslovi rada, dugi sati, izolovanost i bezbednosni rizici, dodatno odbijaju potencijalne radnike. Situaciju pogoršavaju i pojave poput neprijavljenog rada i lažnog samozapošljavanja.
Rešenje, prema izveštaju, leži u snažnijem ulaganju u obrazovanje i obuku, posebno u digitalne veštine.
Inicijative poput „Unije veština" nastoje da unaprede kvalitet obuke i podstaknu celoživotno učenje, čime bi se povećala zapošljivost radnika.
Posebno se ističe važnost većeg uključivanja u STEM oblasti, nauku, tehnologiju, inženjering i matematiku, kako bi se smanjile razlike među generacijama, polovima i društvenim grupama, ali i otvorila vrata za veći broj kvalitetnih, dobro plaćenih poslova.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
ž