Broj lekara i medicinskih sestara obrazovanih u inostranstvu rapidno raste, pokazuje najnoviji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Evropski zdravstveni sistemi sve više se oslanjaju na strane lekare i medicinske sestre, što bi u godinama koje dolaze moglo izazvati ozbiljne izazove, upozorava SZO u svom novom izveštaju.
U evropskom regionu SZO, koji obuhvata 53 zemlje Evrope i Centralne Azije, očekuje se deficit od čak 950.000 zdravstvenih radnika do 2030. godine.
Kako bi nadomestile taj nedostatak, mnoge zemlje sve češće posežu za imigracijom medicinskog kadra.
Između 2014. i 2023. godine broj novih lekara u evropskoj radnoj snazi gotovo se utrostručio, dok je broj novih medicinskih sestara porastao pet puta, navodi se u izveštaju.
U istom periodu broj lekara obrazovanih u inostranstvu porastao je za 58 odsto, a broj medicinskih sestara za 67 odsto. Najveći deo tog rasta beleže Nemačka i Velika Britanija.
Većina novih zdravstvenih radnika dolazi iz inostranstva
Do 2023. godine čak 60 odsto novih lekara i 72 odsto novih medicinskih sestara koji ulaze na evropsko tržište rada bilo je obrazovano van zemlje u kojoj su se zaposlili.
Među njima su i radnici iz susednih evropskih zemalja, ali i oni sa drugih kontinenata, iz Azije, Afrike i Amerike.
Ovakav trend stvorio je duboku podelu: istočne i južne evropske zemlje sve češće gube svoje medicinske radnike, dok ih zapadne i severne zemlje u velikoj meri dobijaju, dodatno pogoršavajući već postojeće nestašice u pojedinim regionima, navodi se u izveštaju.
"Ovo nije samo pitanje brojki", istakla je dr Nataša Azopardi-Muskat, direktorka odeljenja za zdravstvene politike i sisteme u SZO Evropa.
"Iza svakog lekara ili medicinske sestre koji migriraju stoji priča o ambiciji i traženju boljih prilika, ali često i o pritisku na porodicu i zdravstveni sistem koji su ostavili za sobom", dodala je.
Starenje stanovništva i odlazak u penziju dodatno pogoršavaju situaciju
Ove izazove dodatno pogoršava činjenica da raste potražnja za medicinskom negom zbog starenja stanovništva, dok istovremeno veliki broj zdravstvenih radnika odlazi u penziju, a zamene nije lako pronaći.
U pojedinim zemljama više od 40 odsto lekara ima preko 55 godina.
Zbog toga će, kako izveštaj navodi, "potreba za međunarodno regrutovanje neminovno rasti".
SZO apeluje na zemlje da ojačaju napore za zadržavanje domaćeg kadra i unaprede planiranje zdravstvene radne snage.
Preporučuje se da politike uzmu u obzir sve oblike međunarodnog rada: od trajnih preseljenja, preko kratkoročnih ugovora, do dnevnog prekograničnog putovanja na posao.
"Migracija zdravstvenih radnika postala je realnost na međusobno povezanom evropskom tržištu rada i mora se regulisati pravednije i održivije", zaključila je Azopardi-Muskat.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
