Sve oči danas uprte u Ameriku: Čeka se Trampova odluka o carinama, evropske berze u minusu

STOXX 600 indeks vodećih evropskih deonica bio je u 9,30 sati u minusu 0,2 posto. Pritom je londonski FTSE indeks oslabio 0,21 odsto, na 8.616 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 0,55 odsto, na 22.415 bodova, a pariski CAC 0,54 posto, na 7.835 bodova.

Ulagači su oprezni jer će danas popodne Tramp objaviti odluku o recipročnim carinama.

Na tržištima vlada velika neizvesnost jer se ne zna da li će se carine primenjivati na uvoz iz svih zemalja ili samo onih s kojima SAD ima najveći trgovinski deficit, kao i da li će stopa carinjenja biti ista za sve ili različita.

I dok neki kažu da će nakon Trampove objave situacija biti jasna, drugi nisu sigurni u to.

"Mislim da nećemo dobiti jasnu sliku kakvu ulagači i poslovni ljudi priželjkuju. Puno smo vremena potrošili na razgovore o carinama, ali važnija je priča šta sa ekonomijom koja nije u punoj brzini", kaže Garet Melson, strateg u kompaniji Natixis Investment Managers Solutions.

Možda će u sredu situacija biti jasnija po pitanju carina, ali odgovor na pitanje kako će te carine uticati na ekonomiju pričekaće određeno vreme.

Strah od eskalacije carinskog rata

Većina analitičara očekuje rast inflacije i negativan uticaj na međunarodnu trgovinu, a time i ekonomski rast.

A kako su mnoge zemlje, uključujući Kinu, Kanadu i Evropsku uniju, najavile protivmere, ulagači se plaše eskalacije carinskog rata, što bi dodatno pogoršalo situaciju u globalnoj ekonomiji.

"Tramp je današnji dan nazvao 'Danom oslobođenja', ali malo je verojatno da će tržišta zaista biti oslobođena od carinskih neizvesnosti. Ako druge zemlje uzvrate protivmerama, Tramp bi mogao povećati ulog, a to bi moglo i dalje držati ulagače u neizvesnosti", objašnjava Vasu Menon, strateg u kompaniji OCBC.

Na azijskim berzama takođe se trguje oprezno.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica bio je u 9,30 sati u plusu 0,1 odsto.

Pritom je japanski Nikkei indeks ojačao 0,3 odsto, dok su cene deonica u Hong Kongu, Šangaju i Australiji porasle između 0,1 i 0,3 odsto. U Južnoj Koreji su, s druge strane, pale 0,6 odsto.

(M.A./EUpravo zato/index.hr)