Odakle Evropljani najviše uvoze đumbir i kurkumu? Otkriveno i koje začine Srbija izvozi

Evropska unija je prošle godine uvezla 339.800 tona začina iz zemalja van EU.

Đumbir je uglavnom dolazio iz Kine (43 odsto) kao i paprika (73 odsto), dok je Vijetnam bio glavni snabdevač Evropske unije biberom (63 odsto), pokazuju najnoviji podaci Eurostata (Evropskog statističkog zavoda).

Kurkuma je sa 16.000 tona zauzela četvrto mesto u ukupnom bilansu uvezenih začina, sa više od tri četvrtine poreklom iz Indije (79 odsto).

Na petom mestu začina koji se najviše uvoze u EU je cimet (13.300 tona), a najveći deo uvoza poreklom je iz Vijetnama (35 odsto).

U poređenju sa 2013. godinom, količina uvezenih začina iz zemalja van EU povećana je za 44 odsto. Uvoz kurkume i đumbira u EU se više nego udvostručio (+140 odsto i +112 odsto), beležeći najveći rast među začinima kojima se najviše trguje.

Nasuprot tome, uvoz paprike je smanjen (-19 odsto).

Kakva je situacija u Srbiji?

Kada je reč o proizvodnji i uvozu začina u Srbiju, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), Aleksandar Bogunović, kaže da u našu zemlju najviše začina dolazi iz Indije i nešto manje iz Kine i Egipta.

Prema njegovim rečima, domaća proizvodnja je zanemarljiva. Srbija od začina proizvodi korijander, timijan, biber, a najviše izvozi slatku papriku.

“U 2023. godini izvoz naših začina bio je vredan oko osam miliona evra. Od toga sedam miliona čini samo izvoz paprike, i to uglavnom slatke. To nam je glavni izvozni artikal, kada su u pitanju začini. Takođe, u Srbiji radimo i neke začinske smeše i pakovanja robnih marki. Primera radi, ovo što se uveze prepakuje se ili se rade mešavine začina, da bi se dalje izvezlo. Takođe, imamo i začine za mesnu industriju, ali je sve to mali deo našeg izvoznog segmenta”, istakao je Bogunović za Biznis.rs.

Najviše naših začina, kako kaže, odlazi u Evropsku uniju, ali i u zemlje regiona, pre svega Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

"To su za nas značajna tržišta", zaključuje Bogunović.

(EUpravo zato/Biznis.rs)