U Srbiji registrovane destilerije godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije. Izvoz našeg nacionalnog žestokog pića raste godinama, a u Privrednoj komori Srbije procenjuju da je dostigao 25 miliona evra.
U Udruženju "Šumadijska rakija" koja okuplja 30 destilerija kažu da su u poslednjoj deceniji obezbedili geografsku oznaku za šumadijsku šljivovicu i počeli da uzimaju uzorke iz prodavnica, da bi potrošačima potvrdili kvalitet, piše RTS.
Crno tržište
Država je, kažu, pomagala kroz subvencije do 70 odsto povraćaja uloženih sredstava, ali smatraju da ima još načina da im pomogne.
"Potrebno je da nam pomogne da se izborimo sa crnim tržištem koje je ogromno i gde mi, registrovani proizvođači imamo najviše problema, a samim tim i država", ukazuje predsednik udrženja "Šumadijska rakija" Aleksandar Stanković iz destilerije "Pevac".
U Srbiji je dozvoljena proizvodnja rakije za svoje potrebe, ali mnogi neregistrovani proizvođači je i prodaju, pa tako država gubi na akcizama.
Ta pića su sumnjivog kvaliteta i umanjuju ugled domaćeg brenda, ali se i pored toga povećava potrošnja registrovanih rakija, kažu u destileriji, koja je pre 15 godina proizvodila dve vrste rakije i do 20.000 boca godišnje.
"Danas klekovača raspolaže sa 22 vrste etiketa. To je godišnje proizvodnja od 40.000 do 70.000 boca", priča Vladan Todorović, menadžer u proizvodnji "BB klekovača".
Pažljivo brendiranje
Rakija mora da bude nacionalni brend i projekat, poručuju upućeni, koji upozoravaju da su neretko strana pića stavljana na pijadestal i da je potrebno pažljivim brendiranjem, promeniti odnos prema našem nacionalnom piću.
"Ljudi treba nauče da gledaju na rakiju kao na nešto što je ekskluzivno i retko, kao i da je jedan od naših najpopularnijih proizvoda kojim treba da se bavimo", ističe Nikola Popović, organizator Sajma i menadžer "Vajn-art".
Iako se naša rakija može naći na gotovo svim kontinentima, najviše je izvozimo u zemlje regiona: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Najveći inostrani kupci su Nemačka i SAD.
(Eupravo zato/RTS)
