Elektronske etikete (ESL) postaju uobičajene na policama mnogih supermarketa u inostranstvu, ali sa njihovom popularnošću raste i bojazan od zloupotrebe. Dok lideri u industriji i dalje zagovaraju korisnost elektronskih cena na policama, vladini zvaničnici i mediji ističu upozorenja o tome kako ova tehnologija može postati štetna, prenosi Fast Company.
Elektronska etiketa na polici je digitalna verzija cenovnika koji se nalazi u prodavnicama. Za kompanije, ove etikete su korisne jer smanjuju potrebu za ručnim ažuriranjem cena, mogu im pomoći da prate zalihe, a neke prodavnice koriste ove etikete i za prikazivanje barkodova sa korisnim informacijama, poput nutritivnih vrednosti.
Ovakve elektronske etikete postoje i u nekim od najpoznatijih evropskih lanaca supermarketa, od kojih jedan nemački posluje u Srbiji. Oni su krajem prošle godine sa papirnih prešli na potpuno korišćenje elektronskih cenovnih oznaka. Njih je, kako ocenjuju kupci, jako teško prepoznati jer izgledaju gotovo identično kao papirne. Tek ako se desi neki kvar ili ako se neko ozbiljnije pozabavi ovim pitanjem, primetiće da je u pitanju led ekran.
Mediji su, ipak, zabrinuti da bi supermarketi mogli početi da koriste ESL za dinamičko određivanje cena, pri čemu se cene prilagođavaju zavisno od doba dana, potražnje ili drugih faktora. Druga briga je da bi mogle početi da koriste prepoznavanje lica kao deo oglašavanja.
Kupci nisu znali da takva tehnologija postoji
Američka kongresmenka Rašida Tlaib je na platformi X objavila pismo upućenim Rodniju MekMalenu, generalnom direktoru kompanije Kroger. U pismu je izrazila zabrinutost zbog Krogerovih elektronskih etiketa na policama (ESL), kao i navodnih planova ove trgovinske kompanije da koristi tehnologiju prepoznavanja lica na digitalnim ekranima—oba alata, napisala je, mogu biti "zloupotrebljena u cilju ostvarivanja profita."
Tlajb nije prva američka zvaničnica koja je izrazila bojazan u vezi sa Krogerovom ESL tehnologijom. Još u avgustu, senatori Elizabet Voren i Robert Kejsi su pisali MekMalenu, navodeći da su "zabrinuti da li Kroger i Microsoft adekvatno štite podatke potrošača".
Oba pisma su izazvala zabrinutost—i prilično iznenađenje—kod korisnika platforme X, od kojih su mnogi priznali da nisu znali da takva tehnologija postoji u prodavnicama, iako se u pojedinima koristi već pet godina.
Sladoled skuplji kad je toplo
Prvo pitanje na koje su ukazali političari je da bi prodavnice mogle početi da koriste ESL za dinamičko ili promenljivo određivanje cena. To podrazumeva ideju da bi, kako bi ostvarile veći profit, prodavnice mogle početi da prilagođavaju cene u zavisnosti od doba dana, potražnje ili drugih faktora—poput Uberovog modela cena.
"Na primer, prodavnice bi mogle koristiti ovu tehnologiju da podignu cenu ćuretine u danima pred Dan zahvalnosti, ili cenu sladoleda tokom vrućeg dana, što bi prouzrokovalo neočekivano povećanje cena sa kojim bi se kupci suočili kada dođu u prodavnicu i shvate da ne mogu priuštiti namirnice koje su prvobitno planirali", napisali su u svom pismu kompaniji Kroger, Voren i Kejsi.
Kroger i Walmart tvrde da neće koristiti ESL-ove za dinamičko određivanje cena, već će ovu tehnologiju koristiti da ponude kupcima veće popuste na artikle poput robe u završnom sniženju.
Druga bojazan odnosi se na korišćenje alata za prepoznavanje lica koji, kako je napisala Tlajb u svom pismu kompaniji Kroger, "imaju potencijal da naruše privatnost kupaca i uvedu pristrasnu cenovnu diskriminaciju."
(EUpravo zato/Ekapija)
