Prema podacima Eurostata u 2023, nivoi cena robe široke potrošnje i usluga su se znatno razlikovali širom Evrope.
Najviši nivo cena među zemljama EU zabeležen je u Danskoj, 43 % iznad proseka EU, dok je u Bugarskoj i Rumuniji nivo cena bio 40 % ispod proseka EU.
Razumevanje razlika u nivoima cena važno je u poređenju ekonomskih podataka, kao što je bruto domaći proizvod (BDP), jer bi veće relativne cene mogle učiniti da privreda izgleda zdravije nego što zaista jeste. Uočavanje razlika u nivou cena je takođe važno u analizi razvoja jedinstvenog tržišta roba i usluga EU.
Prema svim tim parametrima, Eurostat navodi da je u Evropi hrana bila najskuplja u Švajcarskoj, oko 58 odsto više od proseka EU, a tu su i Norveška, Island i Luksemburg.
Zemlje Centralne i Istočne Evrope imale su jeftiniju hranu nego Srbija.
Tako su Poljaci hranu i piće plaćali 225 odsto manje od proseka EU, Bugari 11,7 odsto manje od proseka, a najjeftiniju hranu prošle godine u EU imali su Rumuni, sa cenama na nivou od 73,5 odsto proseka EU.
Što se tiče Crne Gore, cena hrane bila je 87 odsto proseka EU. Severna Makedonija je imala cene hrane na oko 68 odsto proseka EU, dok je najjeftinija hrana bila je u Turskoj - 36 odsto ispod proseka EU.
Poređenja radi, hrana u Holandiji je bila tek nešto skuplja nego kod nas.
Prema podacima Eurostata, prosečna neto plata u EU u 2020. godini bila je oko 1.140 evra, a u Srbiji je bila 510 evra ili skoro 45 odsto EU proseka.
Prošle godine, prosečna plata u EU porasla na oko 1.367 evra. Prosečna zarada u Srbiji je porasla na 733 evra, odnosno došla je do 53,6 odsto prosečne plate u Uniji.
Premijer najavljuje "pravičnije cene" najpotrebnijih namirnica
Srpski premijer, Miloš Vučević najavio je danas da će u narednim danima, nakon razgovora sa predstavnicima trgovinskih lanaca, vlada saopštiti konkretne mere za "pravičnije cene najpotrebnijih životnih namirnica".
Kako su preneli mediji, premijer je istakao da misli da će to biti dobre mere.
"Mislim da ćemo konkretne stvari saopštiti u narednih desetak dana", kazao je Vučević za TV Prva nakon prvog sastanka posvećenog stabilizaciji cena osnovnih namirnica sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, predstavnicima Privredne komore Srbije, Ministarstva trgovine i Ministarstva privrede.
On je dodao da država ne može i neće da ugrozi mogućnost trgovcima da rade jer ove kompanije čiji su predstavnici prisustvovali sastanku, zapošljavaju više od 50.000 ljudi.
"Niko ne treba to da ugrožava i imaju prava na profit, ali mi smo birani od strane građana da vodimo računa i o cenama", naveo je Vučević.
On je pojasnio da se pregovori vode pre svega oko cena koje će biti "pravičnije" za namirnice koje su najpotrebnije i koje čine potrošačku korpu.
Dodao je da će pokušati i da se uradi analiza o tome šta sve utiče na krajnju cenu namirnica, kroz razgovor ne samo sa trgovcima, već i svima koji učestvuju u tom lancu od njive do trpeze, te da ne bi bilo fer da se kaže da je rast cena namirnica samo do trgovaca.
Kako je naglasio, "profit je ok", ali ne može da podrži ekstra profit.
"Iako ne mogu da kažem u ovom trenutku da trgovci imaju ekstraprofit. Neko u tom lancu ima profit koji bi mogao da bude za nijansu korigovaniji, a da mu ne bude ugroženo poslovanje", neveo je predsednik Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima ne može da nameće cene proizvoda, jer ih diktira tržište. Ipak može da ih ponekad koriguje puštanjem robe iz robnih rezervi.
(M.A./EUpravo zato)
