Europol poziva na koordinisani evropski odgovor kako bi se suzbile prevare zasnovane na lažnom prikazu broja (caller ID spoofing), sve češćem alatu koji kriminalci koriste u online prevarama i socijalno-inženjerskim šemama.
Lažni prikaz broja nastaje kada kriminalci falsifikuju informacije prikazane na telefonu, čineći da brojevi izgledaju legitimno i tako obmanjuju žrtve. Ova praksa izaziva značajnu finansijsku i društvenu štetu. Prema procenama, svake godine se širom sveta gubi oko 850 miliona evra.
Telefon i SMS poruke i dalje su glavni kanal ovih prevara, čineći oko 64% prijavljenih slučajeva. Prikrivanjem svojih identiteta i lokacija, prevaranti navode žrtve da otkriju lične podatke, prebace novac ili omoguće pristup uređajima i nalozima, što znatno otežava policiji i tužilaštvima da ih otkriju i procesuiraju.
Prevaranti kao banke ili porodica
Lažni prikaz broja sve češće koriste organizovane kriminalne mreže koje deluju u više jurisdikcija. Prevaranti se predstavljaju kao banke, državne agencije ili čak članovi porodice kako bi stekli poverenje žrtava. Neki koriste tehniku poznatu kao "swatting", lažno prijavljuju hitne slučajeve sa adrese žrtve, izazivajući veliki angažman hitnih službi.
Istrage pokazuju pojavu modela poslovanja "spoofing-as-a-service", gde kriminalci nude gotove alate za imitaciju poverljivih institucija, uključujući policiju i finansijske organizacije. Ove mreže često deluju iz inostranstva, koristeći praznine u zakonodavstvu kako bi izbegli detekciju i procesuiranje.
Europol traži hitnu akciju
Prema Europolu, trenutna neravnoteža gde je lako počiniti prevaru, ali je teško istražiti je, nije održiva. Agencija poziva na mere koje bi kriminalcima otežale prikrivanje identiteta, ali i omogućile istražiteljima brzu reakciju preko granica.
Istraživanje Europola sprovedeno u 23 zemlje otkrilo je značajne izazove u sprovođenju mera protiv spoofinga. To znači da približno 400 miliona ljudi u Evropi ostaje izloženo ovim prevarama. Policija ističe prepreke, uključujući ograničenu saradnju sa telekom operaterima, fragmentirane regulative i nedostatak tehničkih alata za identifikaciju i blokiranje lažnih poziva.
Europol i partneri identifikovali su tri ključna pravca delovanja:
- Harmonizacija tehničkih standarda: razvoj mehanizama širom EU za praćenje lažnih poziva, verifikaciju legitimnih brojeva i blokiranje obmanjujućeg saobraćaja.
- Unapređena prekogranična saradnja: jačanje koordinacije između policije, regulatora i industrije za bržu razmenu informacija i dokaza.
- Regulatorna konvergencija: usklađivanje nacionalnih pravila kako bi se omogućilo zakonito praćenje poziva, razjasnila legitimna upotreba prikrivanja broja i promovisali dokazani alati protiv prevara.
Iako su ove mere ključne, očekuje se da će kriminalci nastaviti da se prilagođavaju. Novi oblici prevara, poput SIM-based scamova, anonimnih prepaid usluga i smishing-a, zahtevaju stalnu pažnju i saradnju različitih sektora.
Predložene mere podržavaju ProtectEU strategiju, jačajući evropski kolektivni kapacitet za borbu protiv organizovanog kriminala i zaštitu građana od prevara u online i offline svetu. Kroz trajnu saradnju više aktera, Evropa može povratiti integritet svojih komunikacionih mreža i smanjiti štetu koju izaziva lažni prikaz broja.
(EUpravo zato)
