Evropska unija želi da svojim kompanijama obezbedi prednost na javnim tenderima, ali istraživanje javnog mnjenja pokazuje da građani većine članica više podržavaju ideju da država prvenstveno kupuje proizvode proizvedene u njihovoj zemlji, nego robu iz drugih delova EU.
Rezultati istraživanja kompanije Public First, koje je ekskluzivno objavio Politico, stižu u trenutku kada se u Briselu vode intenzivne rasprave o tome koliko bi evropski proizvodi, posebno tehnologije povezane sa zelenom tranzicijom, trebalo da imaju prednost na javnim nabavkama.
Evropska komisija želi da kroz novi Zakon o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act) podstakne potražnju za proizvodima proizvedenim u Evropi. Jedan od predloga jeste da evropske kompanije dobiju prednost prilikom javnih nabavki, koje čine oko 17 odsto ukupne ekonomske aktivnosti EU.
Države članice već razmatraju izmene prvobitnog predloga Komisije. Jedna od ideja je da se evropska prednost ne vezuje direktno za zemlju porekla, već za konkretne proizvode. Evropski parlament još nije zauzeo zajednički stav.
Građani pre biraju domaće nego evropsko
Ideja "Kupuj evropsko" deo je šire strategije Brisela čiji je cilj da evropska industrija bude otpornija na pritisak kineske konkurencije i dominaciju Kine u izvozu pojedinih tehnologija.
Međutim, istraživanje pokazuje da građani nisu nužno spremni da podrže takvu politiku po svaku cenu.
U 23 od 25 zemalja obuhvaćenih istraživanjem ispitanici su više podržali pravila javnih nabavki koja bi prednost davala proizvodima iz njihove sopstvene zemlje nego proizvodima iz drugih članica EU.
Luke Šor, direktor istraživačkog centra Project Tempo, koji je analizirao rezultate za „Politico", kaže da je podrška politici „Kupuj domaće" u proseku bila nešto iznad 50 odsto, dok je podrška širem konceptu "Kupuj evropsko" bila nešto ispod polovine.
Razlike između zemalja, međutim, veoma su izražene.
Kod Nemaca je podrška davanju prednosti domaćim proizvođačima i proizvođačima iz drugih zemalja EU bila približno izjednačena, ali je ukupna podrška za obe opcije bila relativno niska - ispod 20 odsto.
Šor ocenjuje da u većem delu Evrope postoji izraženija nacionalna nego evropska orijentacija kada je reč o tome kome bi trebalo dati prednost u javnim nabavkama, bez obzira na veličinu industrijske baze određene zemlje.
Portugal i Španija najviše podržavaju protekcionizam
Najveću podršku politici davanja prednosti domaćim i evropskim proizvodima pokazali su građani Portugala i Španije.
U tim zemljama neto podrška davanju prednosti domaćim proizvodima prelazi 50 odsto, dok je podrška široj evropskoj varijanti nešto ispod tog nivoa.
Na drugom kraju su Letonija i Estonija, gde je podrška takvim merama znatno slabija. U Letoniji je podrška politici "Kupuj evropsko" manja od 10 odsto, dok je podrška "Kupuj domaće" u rasponu od desetak procenata.
Istraživanje je sprovedeno u maju i junu, a obuhvatilo je 26.283 odraslih ispitanika u 24 zemlje EU i Ujedinjenom Kraljevstvu. Nisu učestvovali građani Kipra, Luksemburga i Malte.
Građani žele evropsku tehnologiju, ali ne žele da je plate skuplje
Istraživanje pokazuje još jednu važnu stvar, podrška evropskoj industrijskoj politici u velikoj meri zavisi od toga koliko će ona koštati građane.
Više od polovine ispitanika podržava ideju da Evropa razvija sopstvene tehnologije za zelenu tranziciju, čak i ako bi to usporilo prelazak na čistiju energiju.
Međutim, kada se građanima kaže da bi takva politika mogla da dovede do viših cena, podrška trgovinskim ograničenjima značajno opada.
Šor to opisuje kao politiku čija podrška "zavisi od cene".
Drugim rečima, građani jesu spremni da podrže zaštitu domaće i evropske industrije, ali samo dok takve mere ne počnu direktno da opterećuju njihov kućni budžet.
To se posebno vidi kada je reč o kineskoj tehnologiji. Kada su ispitanici upitani o uvođenju carina na kineske tehnološke proizvode, podrška je pala na svega 35 odsto kada im je ukazano da bi posledica mogle biti više cene.
Brisel pred političkim izazovom
Evropsku komisiju sada čekaju dva problema.
Prvi je cena, podrška politici "Kupuj evropsko" slabi čim građani pomisle da bi ona mogla da dovede do skupljih proizvoda.
Drugi je nacionalni interes, građani u većini zemalja ipak više vole da javni novac ide kompanijama iz njihove sopstvene zemlje nego proizvođačima iz drugih članica EU.
To bi moglo da zakomplikuje plan Brisela da kroz javne nabavke ojača evropsku industriju.
Komisija bi početkom septembra trebalo da predstavi novi Zakon o javnim nabavkama, dok je rok za završetak Zakona o industrijskom ubrzanju postavljen do kraja godine.
Rezultati istraživanja zato pokazuju da će Brisel, ako želi da progura ideju "Kupuj evropsko", morati da ubedi građane ne samo da je ona dobra za evropsku industriju, već i da za nju neće morati da plate previsoku cenu.
(M.A./EUpravo zato/politico.eu)
