Najnoviji podaci, kada je u pitanju evropsko tržište nekretnina pokazuje da su cene nekretnina i kirije nastavile snažno da rastu početkom 2026. godine, pri čemu su u pojedinim državama rasle i 10 procentnih poena brže od inflacije.
Interesantno je da na spisku po rastu kirija prednjači Hrvatska, dok je najmanji skok cena nekretnina zabeležen u Portugalu. Poražavajući je podatak da domaćinstva u proseku gotovo petinu svojih prihoda troše na stanovanje.
Cene nekretnina i kirije nastavile su da rastu u gotovo svim zemljama Evropske unije početkom 2026. godine. U pojedinim državama rast cena stanova i kuća bio je i do deset procentnih poena veći od ukupne stope inflacije.
Prema podacima Eurostata, u prvom tromesečju 2026. godine cene nekretnina u EU porasle su za 5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kirije povećane za tri odsto. Oba pokazatelja rasla su brže od prosečne inflacije u EU, koja je iznosila 2,3 odsto, ali su razlike među državama bile značajne.
Portugal na vrhu, Finska jedina beleži pad
Od 28 evropskih zemalja za koje su dostupni podaci – članica EU (bez Grčke), kao i Norveške i Islanda – rast cena nekretnina zabeležen je svuda osim u Finskoj, gde su pale za dva odsto u odnosu na prvo tromesečje 2025. godine, dok je najveći godišnji rast zabeležen u Portugalu, gde su cene porasle za čak 17,8 odsto. Slede Bugarska sa 14,8 odsto, Slovačka sa 14,4 odsto i Hrvatska sa 14,3 odsto.
Među najvećim ekonomijama Evropske unije, Španija je ostvarila najveći rast cena nekretnina – 12,8 odsto, što je svrstava na peto mesto u Evropi, nasuprot koje se nalazi Francuska, koja beleži gotovo neprimetan rast od svega 0,1 odsto, što je najmanje povećanje među svim posmatranim zemljama.
Rast i u zemljama srednje i istočne Evrope
Dvocifren rast cena nekretnina zabeležen je i u Litvaniji (11,9 odsto), Mađarskoj (11,2 odsto), Letoniji (10,9 odsto) i Češkoj (10,1 odsto). Snažan rast nastavljen je i u Sloveniji (9,3 odsto), Danskoj (8,3 odsto) i Rumuniji (7,8 odsto).
Iznad proseka Evropske unije bile su i Irska (6,8 odsto), Poljska (6 odsto) i Holandija (5,2 odsto).
U zadatom periodu, najveću stopu inflacije zabeležila je Rumunija – 8,6 odsto, a slede Island sa 4,7 odsto i Hrvatska sa 4,1 odsto. U Rumuniji i na Islandu rast cena nekretnina bio je manji od inflacije, što ih izdvaja od ostalih evropskih zemalja.
S druge strane, u pet država sa najvećim rastom cena nekretnina – Portugalu, Bugarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj i Španiji – cene stanova i kuća porasle su za približno 10 procentnih poena više od stope inflacije, što ukazuje na izuzetno snažan rast tržišta nekretnina.
Hrvatska prednjači u Evropi po rastu kirija
Kirije u Evropskoj uniji porasle su u proseku 3 odsto između prvog tromesečja 2025. i istog perioda 2026. godine, što je ipak sporiji rast u odnosu na povećanje cena nekretnina od 5,1 odsto. Daleko najveći skok kirija zabeležen je u Hrvatskoj, gde su one porasle čak 39,1 odsto na godišnjem nivou.
(EUpravo zato/Euronews)