Vest da je Evropski parlament odlučio da obustavi ratifikaciju trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koji je predviđao carine od 15 odsto na izvoz iz EU, potresla je svetsku javnost i pokrenula spekulacije kakav će uticaj imati na globalnom nivou.
Ova odluka usledila je kao odgovor na najnovije pretnje američkog predsednika Donalda Trampa i dobila je podršku najvećih političkih grupacija u Evropskom parlamentu.
Tokom završne faze pregovora o trgovinskom sporazumu Evropska unija je privremeno suspendovala sopstvene protivmere, odnosno carine na američku robu u vrednosti od 93 milijarde evra. Ta suspenzija ističe 6. februara. Ukoliko do tog datuma ne dođe ni do produženja suspenzije niti do parlamentarnog odobrenja trgovinskog sporazuma, evropske carine na američku robu stupiće na snagu već 7. februara.
Dalji razvoj događaja mogao bi ozbiljno da zakomplikuje trgovinske odnose između Brisela i Vašingtona, ocenjuju stručnjaci i to u trenutku kada su transatlantski odnosi već pod pritiskom zbog niza otvorenih političkih i bezbednosnih pitanja.
Kako ova odluka Evropske unije utiče na ostatak sveta?
Obustava ratifikacije sporazuma sa SAD ima i šire, globalne implikacije. Kada dve najveće trgovinske sile na svetu uđu u fazu otvorenih nesuglasica, posledice se neminovno prenose na globalne lance snabdevanja.
Treće zemlje, od Azije do Latinske Amerike, mogu se suočiti sa poremećajima u trgovini, promenama cena i smanjenjem investicione aktivnosti. Neizvesnost u odnosima EU i SAD utiče i na globalna finansijska tržišta, povećavajući oprez investitora i smanjujući sklonost ka riziku.
U diplomatskim krugovima u Briselu često se čuje da ovakve trgovinske tenzije podstiču fragmentaciju globalne ekonomije i slabljenje multilateralnih pravila, što dugoročno ide na štetu upravo manjim i otvorenijim ekonomijama.
Šta to znači za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana?
U institucijama EU naglašavaju da odluka Evropskog parlamenta nije usmerena protiv trgovine, već protiv politike pritisaka i pretnji. Ipak, jasno je da se svet ponovo približava fazi u kojoj trgovina postaje instrument geopolitike, a kolateralna šteta često pogađa one koji sede za manjim stolom.
Za zemlje Zapadnog Balkana to je još jedan podsetnik koliko je njihova ekonomska sudbina vezana za stabilnost i snagu Evropske unije i koliko globalni trgovinski sukobi, i kada ne uključuju region direktno, mogu imati vrlo konkretne posledice po svakodnevnu ekonomiju.
Za Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice EU, efekti nisu neposredni, ali su itekako realni.
Direktno gledano, ove zemlje nisu deo sporazuma EU–SAD i već se suočavaju sa relativno nepovoljnijim uslovima izvoza na američko tržište, često uz više carinske stope nego što važe za robu iz EU. To znači da eventualno zaoštravanje američke trgovinske politike dodatno otežava njihov pristup tržištu SAD.
Ekonomije Zapadnog Balkana snažno su vezane za Evropsku uniju, ne samo kroz trgovinu, već i kroz investicije i proizvodne lance. Ako evropske kompanije, zbog američkih carina, smanjuju proizvodnju ili izvoz, to se automatski odražava i na dobavljače iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i drugih zemalja regiona.
Posebno su osetljivi sektori poput automobilske industrije, metaloprerađivačke proizvodnje i komponenti, gde je region duboko integrisan u evropske lance vrednosti.
U Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana efekti stižu kroz manju tražnju iz EU i slabiji priliv investicija, što može usporiti privredni rast i pogoditi kućne budžete. Analize Evropske komisije i OECD pokazuju da ovakvi trgovinski konflikti najviše pogađaju obične potrošače jer se troškovi carina i proizvodnih šokova prelivaju na kućne budžete, a ne na pregovarače ili političke lidere, dok ekonomije manje i srednje veličine, poput Srbije i regiona Zapadnog Balkana, osećaju indirektne posledice kroz niži rast i nesigurnije tržište rada.
Istovremeno, kompanije koje zavise od izvoza u SAD mogu usporiti proizvodnju ili zamrznuti zapošljavanje, što se preliva na tržište rada kroz manji rast plata i ograničene nove prilike za zapošljavanje.
(EUpravo zato.rs)
