"Uspeli smo, dogovorili smo majku svih sporazuma," to su bile reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Nju Delhiju, kojima je pozdravila zaključenje spoljnotrgovinskog sporazuma između EU i Indije. Nakon sporazuma te vrste koji je Evropska unija zaključila sa Merkosurom, a kojim se okrenula ka zapadu, sada je nastavila sa istim ciljem, ali ka istoku.
Da ovo nije mala stvar govori i činjenica da se sa Indijom pregovaralo gotovo dve decenije, a da će sporazum sada okupiti "dva džina", kako ih je fon der Lajen opisala, koji zajedno predstavljaju približno četvrtinu svetskog stanovništva, oko 25 posto globalnog BDP-a i objedinjeno tržište od gotovo dve milijarde ljudi.
U nastavku sledi detaljniji osvrt na to šta ovaj sporazum podrazumeva.
Zašto je sada zaključen sporazum EU-Indija?
Kao i kod sporazuma sa Merkosurom, tajming dogovora sa Indijom teško je razumeti bez šireg geopolitičkog konteksta. Završni sprint ka njegovom zaključenju zapravo je započeo još tokom administracije Džoa Bajdena, što ukazuje na to da EU i Indija već duže vreme prepoznaju ekonomski i strateški značaj sklapanja suštinskog trgovinskog sporazuma između njih.
Sa Trampovom "predvidivom nepredvidivošću" dolazi do dodatnog ubrzavanja pregovaračkog tempa. Povećane carine i sve otvorenija upotreba trgovine kao političkog oružja od strane SAD bile su snažan podsticaj Briselu da ubrza diversifikaciju svojih ekonomskih partnerstava, čime je istovremeno reafirmisan značaj otvorene trgovine kao stuba međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.
Ovim potezom EU je preduhitrila i praktično preskočila SAD, koje su imale gotovo spreman sporazum sa Indijom, ali do čijeg potpisivanja nije došlo usled Trampovog protivljenja.
Za Nju Delhi, sporazum predstavlja sredstvo balansiranja između velikih sila. Prelomni trenutak iz indijske perspektive nastupio je u junu 2025. godine, kada je Tramp sebi pripisao zasluge za "rešavanje" vojne krize između Indije i Pakistana i započeo kampanju za dobijanje nominacija za Nobelovu nagradu.
Pakistan je na to pristao, dok je Indija odbila. Prihvatanje Trampovog narativa nosilo bi rizik podrivanja imidža "jakog lidera" premijera Modija u domaćoj javnosti. Naknadno pribegavanje Vašingtona ekonomskim pritiscima dodatno je učvrstilo ovu procenu.
Uzastopni talasi carina, uključujući mere usmerene na indijske kupovine ruske nafte radi prerade i ponovnog izvoza, kulminirali su ukupnim carinama od 50 posto. U Indiji su ovi potezi široko doživljeni kao kazneni i licemerni, naročito imajući u vidu izuzeće Kine, uprkos njenom daleko većem uvozu ruske energije. Uz to, činjenica da indijska saradnja sa Rusijom nije predstavljala prepreku zaključivanju sporazuma sa EU može se tumačiti kao dodatni diplomatski poen za Nju Delhi.
Pored SAD, relevantan faktor u ovom kontekstu jeste i Kina. I EU i Indija dele zabrinutost zbog visoke zavisnosti od kineskog izvoza, Indija pre svega u oblasti tehnologije, a EU kada je reč o kritičnim mineralima. Za EU, upravo je Kina glavni razlog zbog kojeg je još od pandemije prepoznata potreba za diversifikacijom resursa i jačanjem strateške autonomije.
Za Indiju, podjednako su važne i bezbednosna razmatranja, naročito imajući u vidu sve bliže spoljnopolitičke i bezbednosne veze Kine sa njenim glavnim regionalnim rivalom, Pakistanom. Ovim se objašnjava i činjenica da je sporazum o slobodnoj trgovini bio praćen dogovorom o bezbednosnoj saradnji između EU i Indije. Stoga se može zaključiti da će ovaj sporazum imati višestruke geopolitičke posledice.
Ključne odredbe sporazuma
Iako ovaj sporazum iz geopolitičke perspektive predstavlja način da se Indija i EU međusobno osnaže, nesumnjivo je da on nosi i značajno ekonomsko obećanje. Kao i u slučaju sporazuma sa Merkosurom, biće potrebne godine, pa i decenije, da se dođe do krajnjeg ishoda, u potpunosti liberalizovane trgovine. Još jedna sličnost ogleda se u činjenici da će najveći dobitnik na evropskoj strani biti automobilski sektor.
Carine na automobile, koje trenutno dostižu i do 110 odsto, biće postepeno smanjene na 10 procenata, uz godišnju kvotu od 250.000 vozila. Dodatno, carine na auto-delove, mašine i električnu opremu, koji čine okosnicu evropskog izvoza u Indiju, ukidaće se u periodu od pet do deset godina. Iako se ne očekuje nagli skok trgovinske razmene, EU procenjuje da će sporazum, kojim se ukida oko 90 posto carina, već u roku od sedam godina dovesti do dupliranja njenog izvoza u Indiju.
Sa druge strane, indijski proizvodi iz sektora ribarstva, kože, tekstila, hemije, gume, osnovnih metala, dragog kamenja i nakita biće oslobođeni uvoznih carina u EU, pri čemu će gotovo svi indijski proizvodi nakon sedam godina biti izvoženi bez ikakvih carinskih dažbina.
Ipak, za razliku od sporazuma sa Merkosurom, pregovarački pristup poljoprivredi obeju strana ostao je znatno oprezniji. Poljoprivreda je već dugo najosetljivija oblast u pregovorima između EU i Indije, što objašnjava saglasnost obe strane da iz liberalizacije izuzmu najosetljivije poljoprivredne proizvode.
Trenutno prosečne indijske carine na poljoprivredno-prehrambene proizvode iznose oko 36 posto, a u pojedinim slučajevima dostižu i 150 posto, čime se veliki deo evropskog izvoza praktično isključuje sa indijskog tržišta. Za ključne poljoprivrene proizvode, ni jedna strana neće menjati carine. Ipak, iako selektivno, i u ovom sektoru postoji izvestan napredak: carine na vino, žestoka pića i pivo biće značajno smanjene, ali ne i u potpunosti ukinute, dok će maslinovo ulje dobiti povlašćen tretman kroz postepeno ili trenutno ukidanje dažbina.
Sporazum uključuje i bilateralni zaštitni mehanizam, koji omogućava ciljanu reakciju u slučaju poremećaja na tržištu koji bi neposredno proistekao iz njegove primene.
Priča nije gotova
Sporazum EU-Merkosur ovde smo više puta pominjali, ne samo zbog određenih sličnosti sa evropsko-indijskim sporazumom, već i zato što podseća da prvo treba skočiti pa reći hop. Iako je Evropska komisija uz veliku pompu proslavila zaključenje sporazuma sa državama Latinske Amerike, ispostavilo se da je slavlje bilo preuranjeno: nakon što je sporazum "za dlaku" prošao u Savetu, privremeno je zaustavljen u Evropskom parlamentu, i to sa svega deset glasova više u korist opcije koja je sporazum uputila na preispitivanje pred Sudom pravde EU.
Shodno tome, Fon der Lajenova mogla da proglasi pobedu, biće potrebno da Savet EU sporazum sa Indijom odobri kvalifikovanom većinom, a potom i da se obezbedi većina u Evropskom parlamentu.
Kako stvari trenutno stoje, izgledi su povoljniji nego u slučaju sporazuma sa Merkosurom, upravo zato što poljoprivreda u ovom slučaju nije bilo pitanje kojem se posvećivala pažnja. Kakvu će sudbinu doživeti ovaj sporazum, saznaćemo uskoro.
(EUpravo zato.rs)