Putevi i ulice Novog Kneževca ovih dana prepuni su prikolica sa tonama crvene paprike, od koje se proizvodi začinska aleva paprika. Mnogi povrtari iz ovog kraja odlučuju se upravo za industrijsku papriku zbog blizine fabrika za preradu.
Ovogodišnja sezona proizvođačima donosi dobre prinose, pre svega zahvaljujući navodnjavanju, bez kojeg industrijska paprika u današnjim klimatskim uslovima teško može da uspe. Očekuje se rod od pet do šest tona po jutru.
Iskusni proizvođač i diplomirani inženjer zaštite bilja Tima Jovanov kaže za "Dnevnik" da su povoljni vremenski uslovi, uz navodnjavanje, omogućili paprici da zadrži cvet i razvije plod.
"Sunce, toplota i hladnije noći, uz navodnjavanje, doprineli su da paprika zadrži cvet i iznese plod. Kod navodnjavanja u ranim jutarnjim satima pomaže nam i kanal povezan sa Tisom", objašnjava Jovanov.
Od berbe do začina
Jovanov je sa suprugom pre više godina počeo sopstvenu proizvodnju začinske paprike. Proces obuhvata berbu, nizanje i prirodno provetravanje paprike, nakon čega slede fermentacija, sušenje i mlevenje.
"Papriku sušim prirodnim putem toplim vazduhom, na temperaturi od 30 do 32 stepena. U sušari ostaje dve do tri nedelje, a potom se odvaja peteljka od semena i semene lože. Sve se melje, osim peteljki koje se bacaju", objašnjava Jovanov.
Ovakvom proizvodnjom bavi se sedam do osam godina. Ranije je papriku proizvodio za industriju, ali je odustao od kooperantskog modela i odlučio da se osloni na sopstveni rad.
Kako kaže, njegov proizvod je gotovo potpuno prirodan jer ne dodaje nikakve druge sastojke. Potražnja je, međutim, velika, celokupnu proizvodnju prodaje direktno sa kućnog praga ili je šalje poštom kupcima širom sveta.
Nemci među najvećim kupcima
Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je Srbija tokom 2025. godine izvezla 750 tona suvih, drobljenih i mlevenih začinskih paprika, ukupne vrednosti 6,1 milion evra.
Najveći deo izvoza otišao je na tržište Evropske unije - 437 tona u vrednosti od 3,5 miliona evra.
Najviše je izvezeno u Nemačku, u vrednosti od 1,4 miliona evra, zatim u Mađarsku za 545.000 evra i Hrvatsku za 418.000 evra.
Na tržišta zemalja CEFTA regiona izvezeno je 280 tona, vrednih 2,4 miliona evra. Najviše je otišlo u Bosnu i Hercegovinu, u vrednosti od 1,1 milion evra, odnosno 121 tonu, kao i u Crnu Goru,103 tone vredne 875.000 evra.
Jovanov kaže da ga kupci iz različitih delova sveta već dobro poznaju i da njegovu papriku naručuju bez obzira na cenu.
"Kao višedecenijskog proizvođača, kupci me poznaju gotovo širom sveta i traže da im šaljem začin, ne pitajući za cenu. Sto grama aleve paprike košta 400 dinara", kaže on.
Tajna kvaliteta je u zemljištu i klimi
Prema Jovanovim rečima, kvalitet domaće začinske paprike rezultat je kombinacije više faktora, kvalitetnog zemljišta, velikog broja sunčanih dana i izraženih razlika između dnevnih i noćnih temperatura.
Sve to utiče na sadržaj boje, ukus i miris paprike, kao i na količinu specifičnih eteričnih ulja i ulja u semenu, koja doprinose njenoj karakterističnoj aromi.
Posebno se izdvaja intenzitet boje, koji se meri u ASTA jedinicama.
Domaća začinska paprika najčešće ima između 180 i 250 ASTA, dok paprika proizvedena u mnogim delovima sveta često ima manje od 60 ASTA.
Upravo kombinacija intenzivne boje, specifične arome i prirodnog načina proizvodnje domaću papriku čini traženom i van granica Srbije.
(EUpravo zato/dnevnik.rs)
