Prva Baza socijalnih preduzeća, koja na jednom mestu objedinjuje informacije o tome ko su socijalna preduzeća, gde posluju, šta nude i kakav društveni uticaj ostvaruju, predstavljena je u Kafe baru 16 u Beogradu, jednim od primera dobre prakse u ovoj oblasti.
Baza ima za cilj da preduzeća budu vidljivija i dostupnija građanima, kompanijama, javnom sektoru i drugim partnerima.
Ovakva preduzeća posluju u različitim oblastima, a Kafe bar 16 nudi podršku mladima u uličnoj situaciji kako bi stekli neophodna znanja i pronašli posao.
"U pitanju su mladi ljudi koje redovno viđate na ulici kako obavljaju različite neformalne poslove. Mnogi od njih žive u veoma teškim uslovima, u neformalnim naseljima, često bez struje i vode, u objektima koji nisu adekvatni za život. Međutim, možda je još važnije to što često žive bez jasne perspektive. Krug siromaštva je veoma teško prekinuti bez spoljne podrške i upravo tu pomažu socijalna preduzeća, koja pokušavaju da odgovore na probleme sa kojima se društvo suočava i da pronađu konkretna rešenja. Naše društvo ima mnogo problema i zato nikada nema dovoljno ljudi i organizacija koji žele da se uključe i učine ga boljim. Verujem da svi želimo da naše društvo ide dobrim putem, a ova baza će pomoći socijalnim preduzećima i svima koji žele da ih podrže da zajednički stvaraju nove prilike za mlade i druge ranjive grupe", istakla je Jasna Bratičević iz ovog preduzeća koje trenutno broji četvoro zaposlenih mladih ljudi.
Kroz njihov program oni dobijaju znanja i obuku iz ugostiteljstva, a onda dobijaju priliku za svoj prvi pravi posao. Do sada je kroz njihove obuke prošlo više od 150 mladih.
Jedna od uspešnih priča iz unutrašnjosti je i Radanska ruža, socijalno preduzeće iz Lebana koje je posvećeno zapošljavanju žena sa invaliditetom i samohranih majki. Kod njih su posao pronašle i žene koje nikada pre toga nisu imale posao.
"Bavimo se proizvodnjom ajvara, džemova i drugih prehrambenih proizvoda. Susretao sam žene koje su svoju prvu platu primile tek u 54. godini života, upravo radeći u 'Radanskoj ruži'. Počeli smo 2016. godine sa pet žena, skromno, ali sa velikom ambicijom i verom da možemo da postignemo mnogo više. Danas imamo 15 žena koje su stalno zaposlene, kao i još oko 30 sezonskih radnica. Ove godine oborili smo sopstveni rekord i postali najveći proizvođač organske paprike i jedan od najvećih izvoznika u Srbiji", rekao je Stefan Denković iz ovog preduzeća.
Kako je naveo, Radanska ruža se razvijala zahvaljujući upornosti, snazi i jasnoj misiji da zadrže visok kvalitet proizvoda, a druga važna komponenta je bila podrška partnera.
"Mi smo te 2016. godine počeli sa pet žena, kupili dva šporeta i radili u jednoj maloj prostoriji, potajno se nadajući da ćemo ostvariti neki uspeh. U pitanju je ruralna sredina i u Lebanu postoji mnogo žena koje čekaju priliku za posao, a koje ranije nikada nisu radile. Tako smo krenuli. Vrlo brzo smo postali prepoznatljivi, ne samo zbog naše priče, koja je suština svega što radimo i na koju smo veoma ponosni. Naš cilj je da zaposlimo što više žena i da razvijamo proizvodnju. Poznati smo i po kvalitetu, koji nas prati od samog početka, da proizvod koji smo pravili 2016. godine bude istog kvaliteta i danas, 2026. godine. Izazovi su veliki, ali sreća i zadovoljstvo koje osećate kada vidite da su te žene napravile društvenu promenu, da su uspele, da znaju da mogu i da vrede, to je veliki uspeh za sve nas", rekao je Denković za EUpravo zato.
Prema njegovim rečima, primili su svaku ženu koja im je zatražila pomoć.
"Bilo da je radila direktno u proizvodnji ili na pripremi sirovina i poluproizvoda, trudili smo se da svakoj pružimo priliku. Bilo je zaista teških životnih priča. Ali upravo je to primer zajednice koju smo zajedno gradili.
Među njima su samohrane majke i žene sa invaliditetom. Prošle godine pokrenuli smo akciju prikupljanja novca za jednu od naših žena koja radi sa nama od samog početka i uspeli smo da joj kupimo novu protezu za nogu", dodao je.
Kako je naveo naš sagovornik, promena koju žene dožive kada se kod njih zaposle, teško može da se opiše.
"Ne morate čak ni da čujete pohvalu, dovoljno je da vidite njihove oči i zadovoljstvo. One veoma cene svoj posao. Mi smo, na primer, preduzeće koje nema strogo određene norme. Ne radimo po principu da danas moramo da proizvedemo hiljadu tegli džema ili hiljadu tegli ajvara. Radimo onoliko koliko možemo. Kada možemo, napravimo pauzu, popijemo kafu, pojedemo sladoled. Ta zahvalnost i zadovoljstvo veoma su vidljivi", naveo je.
Pored ajvara i džemova, u ponudi su i drugi proizvodi, sve sirovine dolaze sa njihovih njiva.
"Pored konvencionalne proizvodnje, imamo i organsku proizvodnju. Naša polja nalaze se na području Radan planine, tako da sve dolazi dolaze iz netaknute prirode, daleko od urbanih sredina, kako mi volimo da kažemo – iz krajeva van civilizacije. Dakle, svi naši proizvodi su domaći. Proizvodnja je ručna i sve radimo ručno. Svaka žena ima svoj smederevac na kojem priprema proizvode. Recepti su stari i prenose se generacijama. Tu su tradicija, etno-duh i taj emotivni element koji je svima nama važan", istakao je.
Baza je razvijena kroz projekat "Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti", koji NALED sprovodi uz podršku Vlade Kraljevine Švedske, a predstavljena u saradnji sa projektom "Invest for Change", koji finansira Evropska unija, a sprovodi Impact Europe sa Smart kolektivom i partnerima sa Zapadnog Balkana.
(EUpravo zato)
