U čak 13 od 15 najvećih evropskih lučkih gradova zabeležene su veće emisije sumpornih oksida iz trajekata nego iz drumskog saobraćaja, pokazali su novi podaci. Među njima su Dablin, Helsinki, Stokholm i Talin.
Evropska flota od gotovo 2.000 trajekata, od kojih su mnogi zastareli, predstavlja veliki, ali često zanemaren izvor zagađenja vazduha u obalnim gradovima.
Sumporni oksidi, toksični gasovi koji imaju miris sagorelih šibica i pokvarenih jaja, u atmosferi reaguju i stvaraju sitne čestice koje prodiru u pluća, ulaze u krvotok i mogu da oštete organe širom tela.
Analiza organizacije Transport & Environment (T&E), koja se bavi promocijom čistog transporta, pokazala je i da su trajekti veći zagađivači od automobila u Atini i Rimu, iako ti gradovi nisu uvršteni u osnovni rang jer se njihove luke administrativno vode kao zasebni gradovi. Isti slučaj je i sa Valetom, glavnim gradom Malte. Među velikim nelučkim centrima koji su se našli na listi su i Barselona, Marsej, Roterdam i Valensija.
"Trajekti bi trebalo da povezuju zajednice, a ne da ih zagađuju", izjavio je Feliks Klan, analitičar za pomorsku politiku u T&E i glavni autor izveštaja.
Prema nalazima studije, evropski trajekti većinu vremena provode unutar pet nautičkih milja od gusto naseljenih luka. Za razliku od velikih prekookeanskih brodova, mnogi bi mogli da pređu na električni pogon umesto na fosilna goriva ili skupe sintetičke alternative.
Analiza pokazuje da bi već 2025. godine bilo "tehnički izvodljivo i isplativo" elektrifikovati 20 odsto evropskih trajekata, dok bi taj udeo do 2030. mogao da poraste na 43 procenta, zahvaljujući napretku baterijske tehnologije i padu cena.
"Previše trajekata i dalje sagoreva prljava fosilna goriva i pumpa toksičan vazduh u evropske lučke gradove. Njihova elektrifikacija mogla bi drastično da smanji emisije i donese čistiji vazduh milionima ljudi", poručio je Klan.
100 najprometnijih trajektnih luka u Evropi
Istraživači su modelovali zagađenje vazduha u 100 najprometnijih trajektnih luka u Evropi, koristeći metodologiju iz studije International Maritime Organization (IMO), i uporedili emisije sumpornih oksida sa emisijama automobila na osnovu podataka o registraciji vozila unutar granica gradova.
U analizi su uzete u obzir zone kontrole emisija u Severnom moru, Baltičkom moru i od 2025. godine u Mediteranu, gde je sadržaj sumpora u gorivu brodova ograničen na 0,1 odsto mase goriva, što je pet puta strože od standarda koje propisuje IMO.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, ova ograničenja doprinela su smanjenju emisija sumpora za 70 odsto od 2014. godine.
Kao glavnu prepreku bržoj elektrifikaciji autori navode nedostatak infrastrukture za punjenje, ali ističu da bi većini luka bili potrebni punjači snage manje od 5 megavata.
Iz Udruženje brodovlasnika Evropske zajednice poručuju da je EU već uvela ambiciozne mere, uključujući obavezu da putnički i kontejnerski brodovi do 2030. koriste električnu energiju u lukama, ali da su za energetsku tranziciju u pomorstvu potrebna "ogromna" ulaganja.
Predstavnici luka u Dablinu, Stokholmu i Talinu navode da već rade na uvođenju obalskog napajanja električnom energijom, kao i na planovima za uvođenje električnih i hibridnih trajekata na izuzetno prometnoj liniji između Helsinki i Talin, dugoj 88 kilometara. Prvi hibridni brod na toj relaciji trebalo bi da počne sa radom početkom 2026. godine, dok je potpuno električni brod u fazi planiranja.
Stručnjaci upozoravaju da luke ne mogu same da snose teret investicija bez jasnih obaveza i saradnje sa brodarskim kompanijama, jer se infrastruktura za punjenje ne može planirati "u prazno", bez preciznih tehničkih zahteva budućih plovila.
(EUpravo zato)
