U Nemačkoj je tokom prošle godine ugašeno čak 196.100 firmi, što predstavlja rast od 16 odsto u odnosu na 2023. i najviši broj zatvaranja još od 2011. godine, pokazuju podaci agencije Creditreform i ekonomskog instituta ZEW.
Stručnjaci upozoravaju da su razlozi brojni - od visokih troškova energije, preko nedostatka radne snage, do sve jače međunarodne konkurencije.
"Broj firmi koje trajno zatvaraju vrata u svim granama privrede je alarmantan", izjavio je Patrik-Ludvig Hanč iz Creditreforma, dodajući da su posebno pogođene kompanije koje se bave energetskom proizvodnjom.
U tom sektoru broj zatvaranja porastao je za 26 odsto, na više od hiljadu preduzeća.
Značajan pad zabeležen je i u IT industriji, razvoju, ekološkoj tehnologiji i dijagnostici - sektorima koji bi, kako ističu stručnjaci, trebalo da budu pokretači budućeg ekonomskog rasta.
Međutim, prema rečima Sandre Gotšalk iz ZEW-a, te firme se suočavaju sa hroničnim nedostatkom kvalifikovanih radnika, što ih čini nespremnim da odgovore na potražnju.
"Zbog manjka stručne radne snage, firme ne mogu da prihvate dovoljno narudžbina i postaju ekonomski neodržive", objašnjava Gotšalk.
Zatvaranja su česta i u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.
I dok su do sada u Nemačkoj najčešće propadala mala preduzeća, u poslednje vreme sve češće zatvaraju i veće firme.
Izveštaj takođe pokazuje da nisu sve firme ugašene zbog bankrota - mnoge su prestale sa radom jer vlasnici pred penziju nisu uspeli da pronađu naslednika, dok su neke i pored profitabilnosti zatvorene zbog procene da ne postoji dugoročna perspektiva poslovanja.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
