Slavoljub Nikolić u Despotovu gaji luk i krompir na 100 hektara porodičnog gazdinstva.
Njegova farma godišnje proizvede 6.000 tona robe namenjene domaćem tržištu i izvozua, a zahvaljujući kreditu Ecoloans, koji je uzeo pre dve godine, uspeo je da modernizuje proizvodnju.
Nakon studiranja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, vratio se u Despotovo sa željom da na gazdinstvu uvede nove tehnologije.
Putujući po najvećim svetskim sajmovima i kroz razmenu iskustava sa kolegama iz Nemačke i Holandije, ovaj mladi poljoprivrednik prati i primenjuje najnovije trendove u povrtarstvu.
Jedno od unapređenja koje su primenili u proizvodnji luka je metoda navodnjavanja po sistemu "kap po kap", čime se ostvaruju značajne uštede u potrošnji vode, a lišće se čuva od vlage.
U proizvodnji krompira uveli su nadzemni sistem zalivanja, tifonima.
Farma koristi najmodernije mašine, za više operacija od setve do sadnje, nabavljene u Evropskoj Uniji. U momentu sadnje đubrivo se stavlja odmah (peletirani stajnjak na organskoj bazi), dodaju biostimulatori i insekticidi. Svi ovi stimulatori jačaju biljke i pomažu i u slučajevima temperaturnih šokova. Farma takođe poseduje i liniju za čišćenje robe, nakon čega se skladišti i pakuje.
Slavoljub proučava šta se radi u Zapadnoj Evropi i zemljama koje prednjače u primeni inovativnih rešenja u poljoprivredi. Jedna od novih mera podrazumeva bankiranje krompira (izvlačenje bankova za sadnju) koje daje više prinose i bolji kvalitet. Za to su potrebni novi traktori sa visokim stepenom hidraulike, nabavljeni baš uz EcoLoans kredit od 110.000 evra.
Stari traktori iz 90ih godina, zamenjeni su novim i modernijim koji su pouzdaniji i imaju veću snagu, pa mogu da pokriju daleko veće površine.
Energija se štedi, a smanjuje su se i emisije štetnih gasova
Dodatno je uzet dvoredni kombajn, prvi ovog tipa koji se koristi u Srbiji, kapaciteta 200 do 250 tona u toku jedne smene od 12 sati, što je smanjilo potreban broj dana za prikupljanje proizvoda sa farme.
Zahvaljujući ovoj modernizaciji, ostvarene su velike uštede u energiji (oko 15 MWh godišnje), dodatno je investirano u nove mašine, ali na prvom mestu ostvareno je povećanje prinosa i bolji kvalitet proizvoda.
Samo uštede u gorivu iznose između 20 i 30 odsto, čime su smanjene emisije CO2 za oko 3,4 t na godišnjem nivou, a posebno olakšanje donela je činjenica da više nema čestih kvarova mašina, samim tim ni neplaniranih troškova i usporavanje isporuke robe.
Koliko su pomogli krediti Ecoloans?
Slavoljub ističe da, bez kredita i subvencionisane proizvodnje, nije ni realno očekivati da se razvija jedna velika farma. Bez Ecoloans kredita, ovaj vodeći proizvođač krompira u Srbiji ne bi mogao sam da investira u nova vozila.
Slavoljub Nikolić je izuzetno posvećen održivom upravljanju svoje farme. Koristi organska đubriva i preparate na organskoj bazi, kao što su aminokiseline, huminske i fulvinske kiseline, čak i neke insekticide u luku za tretiranje tripsa, alge sa folio tretmanima.
Planira solarne panele za hladnjače, gde imaju visoke troškove struje na mesečnom nivou, kao i solarne panele za navodnjavanje kako bi smanjili potrošnju goriva i nafte.
Nikolić intenzivno razmišlja i o digitalizaciji, kao vodećem trendu u upravljanju farmama. Već se radi na oglednom polju sa holandskim partnerima, firmom OHZPC, zahvaljujući čemu su dobili uređaje koji mere vlažnost vazduha, padavine, temperaturu i druge parametre u cilju sprečavanja raznih bolesti koje mogu da utiču na proizvodnju. Samim tim, implementacijom tehnologije koju sad testiraju kroz ogledno polje, moći će pravovremeno da preduzmu mere zaštite.
Nikolić podvlači da je povraćaj investicija izuzetno brz i to između jedne i pet godina. Samo sa novim dvorednom kombajnom Slavoljub očekuje povrat uloženog novca u dve do tri godine.
EU pomaže srpske poljoprivrednike
U ime nemačke vlade, Nemačka razvojna banka (KfW) je obezbedila 120 miliona evra sprskim komercijalnim bankama u okviru programa Ecoloans sa ciljem modernizacije i ozelenjavanja srpske privrede. Program je odgovor na dve ključne prepreke u poslovanju malih i srednjih preduzeća: ograničen pristup dugoročnim izvorima finansiranja i podizanju svesti o uštedama i mogućnostima koje donosi održivo poslovanje.
Krediti omogućavaju investicije u mere kojima će se smanjiti potrošnja energije i troškovi malih i srednjih preduzeća. Program je deo Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP) koji je formiran u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i podržan od strane EU. Samim tim EU obezbeđuje nepovratna sredstva u okviru programa, koja prate zajam Nemačke razvojne banke.
(EUpravo zato/eumogucnosti)
Pogledaj video:
· Reaguj
