Za razliku od uobičajenih prizora kombajna na pšeničnim poljima karakterističnim za kraj juna i početka jula, žetva pšenice počela je ove godine u prvoj dekadi juna, a do kraja juna je već bila završena.
Nije potrebno veliko predznanje da ovu anomaliju pripišemo klimatskim promenama, pa i da se zapitamo kako zaista globalno zagrevanje i ostale pojave koje donose klimatske promene utiču na rod hlebnog zrna, prenosi Klima 101.
Oni koji duže pamte prisetiće se da ovo nije prvi put da žetva pšenice počne već u prvim danima juna.
Slična situacija desila se i daleke 2000. godine. Pretražujući po arhiviranim podacima iz ovog vremena, došli smo do podataka da je u toj godini prinos bio niži u odnosu na višegodišnji prosek, a testo od brašna dobijenog od ove pšenice je zbog ubrzanog dozrevanja zrna bilo kruto i teško se rastezalo što je uzrokovala probleme u preradi.
Analiza klimatskih faktora iz ovog vremena, kada još klimatske promene nisu bile u fokusu kao danas, pokazala je da je 2000. godina bila izuzetno sušna što je nepovoljno uticalo na razvoj biljke tokom celog vegetacionog perioda, a da je ubrzano sazrevanje bilo posledica visokih temperatura i toplotnih udara u maju te godine.
Da li se ova situacija ponovila i ove, 2024. godine? Podaci sa terena kažu da – nije.
Prinosi pšenice su na nivou od 5 i više tona po hektaru što je iznad višegodišnjeg proseka, a kvalitet brašna je solidan. Odgovor na pitanje otkud ovakva razlika između ovogodišnjih prilika i onih iz 2000. godine može dati analiza klimatskih uslova koji su pratili proizvodnju pšenice roda 2023/24. godine.
Ovogodišnjoj pšenici su odgovarale visoke temperature i natprosečne padavine tokom zime
Pre svega treba imati u vidu da je prosečna temperatura, u dvanaest meseci koji su prethodili žetvi pšenice, ne samo u Srbiji nego i globalno, najviša zabeležena ikada sa 0,7°C iznad proseka za referenti period 1991-2020. godine. Šta to znači? Ove 2024. godine, ne radi se samo o toplotnim udarima i suši koji bi ubrzali procese nalivanja već formiranog zrna, već o promeni klimatskih uslova tokom celog vegetacionog perioda pšenice.
Već je jesenji period, odnosno period setve pšenice 2023. godine, bio najtopliji zabeleženi na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom za 0,88°C iznad višegodišnjeg proseka na globalnom nivou, odnosno za čitavih 1,43°C iznad proseka u Evropi.
Usledila je zima sa nastavkom natprosečno visokih temperatura praćenim, makar u našem regionu, i sa natprosečnom količinom padavina koje su dovele do visokog sadržaja vlage u zemljištu što je uslovilo uranjen i ubrzan razvoj pšenice.
Isti trend se nastavio i u proleće: mart 2024. je bio deseti za redom najtopliji mesec ikada. Temperatura vazduha za period mart, april i maj bila je 0,68°C iznad višegodišnjeg proseka.
Tako je nakon rekordno tople 2023. godine nastupila još toplija 2024. godina. Uporedni prikaz kretanja prosečne temperature tokom godine za prethodne dve godine u odnosu na sve ranije zabeležene podatke najbolje ilustruje razmere ovih promena.
Visoki prinosi pšenice bili su predviđeni još mesecima ranije
Postavlja se pitanje kako su odstupanja najvažnijih klimatskih faktora od uobičajenih vrednosti uticala na pšenicu.
U cilju povezivanja podataka o klimatskim uslovima sa budućim prinosima i kvalitetom ne samo pšenice, već i brojnih drugih kultura, istraživački timovi širom sveta rade na razvoju prognostičkih modela.
Ovi modeli, u čijoj osnovi je primena veštačke inteligencije, omogućuju da se predvide prinosi ratarskih kultura na bazi podataka o klimatskim faktorima koji mogu uticati na rast useva, kao što su fluktuacije temperature i obrasci padavina, nadopunjenih sa satelitskim podacima, na osnovu kojih se procenjuje zdravlje i gustina useva tokom celog perioda vegetacije, od klijanja do cvetanja.
Analiza ovih uslova u proizvodnoj 2023/24 godini, rađena u zemljama koje su vodeći proizvođači izvoznici pšenice, ukazala je još tokom ranih faza vegetacije da se mogu očekivati visoki prinosi pšenice.
Faktori koji su doprineli povoljnim prognozama prinosa pšenice su povoljne vrednosti indikatora suše i povoljne vrednosti vegetacionih indeksa koje su ukazale na zdrave useve, počev od odličnog stanja nakon faze klijanja i bokorenja usled povoljnih temperatura i dovoljne vlažnosti zemljišta, pa preko porasta biljaka tokom prolećnog perioda.
Povoljan sklop klimatskih uslova nastavio se i do žetve pšenice, što je za krajnji ishod imalo ne samo visok prinos, već i ubrzan proces razvoja biljke što je dovelo do uranjene žetve pšenice.
Da li iz ovoga možemo zaključiti da klimatske promene mogu povoljno uticati na pšenicu, njene prinose i zdravstveno stanje?
Odgovor je svakako ne.
Ova proizvodna godina je možda jedna od retkih da su se tokom celog vegetacionog perioda poklopili samo povoljni efekti klimatskih promena, u kombinacijama koje su dovele do ubrzanog razvoja biljke, a da nije bilo pojava koje bi na prinos, kvalitet ili zdravstveno stanje pšenice uticali negativno.
Zato ne smemo zaboraviti da su dugoročne posledice klimatskih promena ne samo globalno zagrevanje već i smanjenje količina padavina i povećanje učestalosti ekstremnih vremenskih uslova. Da je bilo manje padavina ranije u toku godine, ili da su nas zadesile intenzivne vremenske nepogode, da su njive bile poplavljene, što je u svetlu klimatskih promene sve češće i verovatnije, rezultat bi sigurno bio drugačiji i mnogo nepovoljniji.
Autorka teksta je dr Jasna Mastilović sa Instituta Biosens.
(EUpravo zato/Klima 101)
