Kipar, koji trenutno predsedava Savetom Evropske unije, nastoji da do petka obezbedi dogovor o paketu mera za pojednostavljenje propisa u oblasti bezbednosti hrane, dok pojedine države članice pokušavaju da formiraju blokirajuću manjinu.
Evropska komisija predstavila je u decembru plan za pojednostavljenje propisa o bezbednosti hrane i stočne hrane, sa ciljem smanjenja administrativnih opterećenja i povećanja konkurentnosti evropske poljoprivrede.
Pregovori među državama članicama ušli su u završnu fazu, a odluka ambasadora zemalja ЕU očekuje se u petak.
Do sada je postignuta saglasnost o više elemenata predloga, uključujući produženje zaštite podataka za biocidne proizvode i ublažavanje pravila za primenu pesticida pomoću dronova.
Međutim, dve teme i dalje izazivaju neslaganja, predloženo pojednostavljivanje procedura za odobravanje aktivnih supstanci i pravila koja se odnose na dozvoljene nivoe ostataka pesticida u uvezenim proizvodima.
Kada je reč o odobravanju supstanci, kompromisni predlog predviđa da neograničeno važenje dozvola bude moguće samo za supstance niskog rizika i proizvode koji sadrže isključivo takve sastojke.
Istovremeno, Kipar predlaže produženje perioda važenja dozvola za ostale supstance sa 10 na 15 godina, odnosno sa 15 na 25 godina, uz zadržavanje predloga Evropske komisije o produženju prelaznih rokova.
U oblasti biološke zaštite bilja, nakon razmatranja strožeg pristupa, Kipar je odlučio da zadrži definiciju koju je predložila Evropska komisija. Predviđeno je i da biološki preparati dobiju prioritet u postupku procene i ubrzanu proceduru odobravanja u odnosu na konvencionalne pesticide.
Kada su u pitanju maksimalno dozvoljeni ostaci pesticida u uvoznim proizvodima, kompromisni tekst predviđa da se procene uticaja sprovode za svaki slučaj pojedinačno, uz obavezno razmatranje mogućih posledica po međunarodnu trgovinu.
Oko ovog pitanja države članice podeljene su u dva tabora. Francuska zagovara politiku nulte tolerancije prema ostacima pesticida, dok Nemačka, nordijske zemlje i Holandija zastupaju oprezniji pristup.
Otpor kompromisu i dalje postoji
Ipak, predloženi kompromis nije naišao na opšte prihvatanje. Nekoliko država članica koje se protive tekstu pokušava da do petka okupi dovoljan broj zemalja kako bi blokirale njegovo usvajanje.
Prema diplomatskim izvorima, inicijativu predvodi grupa manjih država, ali postoji mogućnost da im se pridruže i najmanje dve veće članice Evropske unije.
Jedan od diplomata uključenih u pregovore ocenio je da nije isključeno formiranje blokirajuće manjine, što bi ovaj slučaj moglo učiniti retkim primerom u kojem države sa inače suprotstavljenim stavovima udružuju snage kako bi zaustavile usvajanje zajedničkog predloga.
(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)
