Iako bespilotne letelice sve češće podstiču tehnološki napredak i otvaraju nove mogućnosti u različitim sektorima, njihova primena u evropskoj poljoprivredi i dalje je relativno skromna. Glavni razlog za to leži u postojećim regulatornim pravilima i administrativnim ograničenjima koja usporavaju širu integraciju ove tehnologije u svakodnevnu praksu na njivama i plantažama.
Na savremenim poljoprivrednim sajmovima, uz standardnu mehanizaciju poput traktora, kombajna i drugih mašina, sve vidljivije mesto zauzimaju digitalna i pametna rešenja.
U prvi plan dolaze sistemi zasnovani na softverskoj analitici, veštačkoj inteligenciji i automatizovanim procesima, a među njima posebno se ističu dronovi, koji se sve češće predstavljaju kao alat buduće precizne i efikasnije poljoprivrede.
Strožija pravila
Upotrebu dronova u Evropskoj uniji reguliše Agencija EU za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), a većina aktivnosti svrstana je u kategorije "otvorenih" i "specifičnih" operacija.
Dok se jednostavne namene, poput snimanja, lakše odobravaju, primena u poljoprivredi podleže znatno strožim pravilima.
Razlog za to je što upotreba dronova u agraru često uključuje prskanje pesticida, što je dodatno regulisano Direktivom 2009/128/EZ, kojom se zabranjuje njihova upotreba iz vazduha.
U praksi, to znači da je dobijanje dozvola složeno i razlikuje se od države do države.
Za razliku od Evrope, u Sjedinjenim Američkim Državama upotreba dronova u poljoprivredi dozvoljena je uz odgovarajuće sertifikate. U EU je pristup restriktivniji, jer se primena odobrava samo u slučajevima kada ne postoje održive alternative, piše EU Tech Loop.
To praktično znači da izuzetke mogu dobiti samo proizvođači koji rade u specifičnim uslovima, poput onih na strmim terenima, gde je primena druge mehanizacije otežana.
Pitanje regulacije dronova bilo je obuhvaćeno i predlogom Direktive o održivoj upotrebi pesticida tokom prethodnog mandata Evropske komisije.
Međutim, taj predlog nije usvojen, nakon što ga je Evropski parlament odbio, a potom je i povučen zbog političkog i sektorskog protivljenja.
U pismu koje je predvodio Portugal, uz podršku 14 država članica krajem 2024. godine, istaknuto je da bi razvoj tehnologija za preciznu poljoprivredu, uključujući dronove, mogao značajno doprineti održivosti sektora.
Stručnjaci ukazuju da primena dronova u prskanju donosi brojne prednosti, uključujući efikasniju upotrebu pesticida i manju izloženost radnika hemikalijama, što dodatno naglašava potrebu za njihovom širom primenom.
(EUpravo zato.rs)
