Dok se pojedine evropske zemlje približavaju cilju od 25 odsto organskih površina, do 2030. godine, od ukupnih poljoprivrednih površina, već sad se može reći da je to nedostižna misija za većinu zemalja s Balkana.
Bosna i Hercegovina je na samom dnu, zajedno s Albanijom, sa svega 0,1 odsto površina pod organskom proizvodnjom. Slede Severna Makedonija i Srbija sa 0,7 odsto, Crna Gora sa 1,5 odsto i Bugarska sa 2,2 odsto. Hrvatska se dobro kotira jer ima 8,6 odsto, kao i Slovenija sa 10,7 odsto, dok je na prvom mestu Grčka sa 17,6 odsto i jedino bi ona mogla da ispuni cilj iz evropske agende, odnosno, tzv. zelenog dogovora (green deal).
Austrija i Italija najbolje u Evropi
Prema podacima FIBL-a, Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu, Austrija je na 27 odsto, a Italija na 20 odsto. Najviše hektara, gledajući u milionima je u Španiji, tri miliona, zatim slede Francuska sa 2,8 i Italija sa 2,5 miliona.
Ukupna površina pod organskim zemljištem u Evropi je 19,5 miliona što je 3,9 odsto od ukupnih površina, ali predstavlja rast od 4,1 odsto. Podaci se odnose na 2023. godinu. U Evropi su ukupno 494.624 organska proizvođača, što je rast od 1,4 odsto. Što se tiče zemalja, u Italiji je najviše organskih proizvođača, 84.191. Iza nje su Francuska sa 64.161 i Grčka sa 58.697 proizvođača.
U 2023. godini tržište organskih proizvoda iznosilo je 54,7 milijardi evra, što je povećanje od tri odsto u odnosu na 2022. godinu, odnosno, po glavi stanovnika, iznosilo je 66 evra. Estonija, Holandija i Belgija zabeležile su najveći rast što se tiče razvoja tržišta organskih proizvoda, a najviše organskih proizvoda kupovalo se u Nemačkoj, 16,1 milijarda evra, zatim u Francuskoj i Švajcarskoj.
Koji su još ciljevi zelenog dogovora?
Osim cilja od 25 odsto površina pod organskom proizvodnjom, evropski green deal predviđa do iste godine i smanjenje upotrebe pesticida za najmanje 50 odsto, kao i smanjenje od takođe 50 odsto, korišćenja antibiotika u animalnoj proizvodnji.
Dva poslednja cilja su vraćanje 10 odsto zemljišta koje je na razne načine uništavano, tačnije da se ponovo na tim površinama uspostavi biodiverzitet, a poslednji cilj je optimizacija upotrebe mineralnih đubriva, tj. smanjenje za 20 odsto.
(EUpravo zato/Agroklub)
